1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Angela Merkel "žena koju mrze i kojoj se dive"

Angela Merkel postala je kancelarka Nemačke još 2005. godine, a njen treći mandat tek počinje. Evropljani je poštuju kao vođu u kriznim vremenima, iako ova političarka mnogima ide na živce.

Da li je nemačka kancelarka omiljena? Nije, makar što se Evrope tiče. Angelu Merkel najmanje vole na jugu kontinenta, gde je i najjači udar krize. Ljudi iz ugroženih zemalja krive ovu nemačku političarku za stroge mere štednje koje sprovodi Trojka - Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. I zaista, Nemci – pre svega kancelarka – mesecima su oklevali da daju direktnu pomoć tokom 2010 godine, čak i kada je tadašnji grčki premijer Jorgos Papandreu najavio bankrot države.

Kad već nije bilo duge mogućnosti, kancelarka je popustila i pristala na davanje finansijske pomoći – ali samo pod tačno određenim uslovima. „Naravno da želimo evro i da ne želimo da neko proglasi bankrot i sve nas povuče sa sobom“, tvrdi Merkelova i dan-danas. „Nemačka će pomoći, ali samo onda kad se i drugi stvarno potrude.“

Nemački diktat

Griechenland Protest Demonstration Sparmaßnahmen Generalstreik 01.05.2013

U Grčkoj prilično neomiljena

Za konzervativnu Merkelovu „trud“ znači stroga štednja i drastične reforme. Nemačka kancelarka i pojedine njene kolege sa vrha vlasti ne kriju svoj stav, prema kojem je nemačka privreda i administracija uzor za celu Evropsku uniju i pre svega za one zemlje koje su najviše pogođene krizom. „Pokazali smo šta možemo – iako su vremena teška. Nemačka je ostala snažna. Nemačka je motor rasta, Nemačka je stabilizator“ naglasila je Angela Merkel ovog leta.

Takav stav je još odavno izveo građane Španije, Portugalije i Kipra na barikade. Oni su ljutito protestvovali protiv „nemačke hegemonije“, odnosno protiv programa štednje zbog kojih je izgubljeno stotine hiljada radnih mesta. Kancelarka je na plakatima predstavljana kao nepopustljiva i nemilosrdna dikatorka, i često su je poistovećivali sa Hiterom.

Kako to Nemcima uspeva?

Doduše, pritisak iz ovih zemalja nije promenio ništa. „Nemačka će dugoročno biti jaka jedino ako je i cela Evropa jaka“, ovim rečima Merkelova pravda svoj nepopustljiv stav. Ipak, pod pritiskom velikog broja partnera iz Evropske unije i ona je morala da prizna da pojedine države mogu da „propadnu od štednje“ i da se nekako mora stimulisati rast privrede. Evropska unija je zato 2012. usvojila paket mera za rad i zapošljavanje, što je značilo i da Evropska investiciona banka dobija desetine milijardi evra.

EU Gipfel in Brüssel Enrico Letta und Angela Merkel

Merkel i Leta

Kako god, mnogi građani ugroženih zemalja su i danas kivni na kancelarku, a bilateralni odnosi sa mnogim državama su prilično hladni. Nemci smatraju da tu ima i zavisti – najmnogoljudnija zemlja u Evropi je relativno dobro prošla kroz ekonomsku krizu. Naime, nemačka ekonomija raste još od 2009 godine, a Nemci i dalje imaju daleko najjaču privredu u Evropskoj uniji.

Kancelarka za crne dane

Kriza je bila lajtmotiv celog drugog mandata ove kancelarke, a mnogi u Nemačkoj i van nje dive se Angeli Merkel zbog njenog držanja u najtežim trenucima. Već sada se vidi da će kriza okupirati pažnju kancelarke i u trećem mandatu. „Ne smemo da budemo nemarni ni jedne sekunde, samo zato što evro nije svakoga dana u novinama“, insistira Merkelova. Možemo se radovati vestima o stabilizaciji i rastu, izjavila je nedavno kancelarka, i podvukla da izlazak iz krize ni u kom slučaju nije garantovan.

Više moći za Brisel

Kancelarka želi od Evropske unije da stovri pravi privredni savez, ali za to je potrebno da Evropska komisija dobije nova ovlašćenja. Pod tim se podrazumeva moć Brisela da reguliše reforme koje podstiču konkurentnost i razvoj, kao veći stepen kontrole nad budžetima država članica.

Merkelova zna da su za to potrebne promene postojećih sporazuma. „U Evropi sada svi kažu: možemo da nastavimo razvoj, ali sporazume ne smemo da menjamo. Verujem da tako ne možemo da stvorimo funkcionalnu Evropu“, smatra kancelarka. Otpor promenama unutar EU ostaje veliki. To se moglo videti i na poslednjem samitu Evropske unije pre katoličkog Božića, kada je ponovo odloženo donošenje odluke o sporazumima o privredi i obrazovanju, sa juna na oktobar 2014. Kancelarka tvrdi da je napredak moguć, ali samo „milimetar po milimetar“.

Više pohvala, manje grdnje

Frankreich Paris Hollande Merkel

Merkel i Olande

Angela Merkel i dalje tvrdoglavo ostaje pri svojim ciljevima, ali istovremeno pokušava da poboljša odnose sa ugroženim državama u EU. Njen novi moto je „pohvale umesto strogoće“. Oštrina ove političarke sada dolazi do izražaja samo u izuzetnim slučajevima. Pored toga, Merkelova već može da istakne prve uspehe svog kursa: „Irska i Španija su dve zemlje koje već ubiraju plodove svojih reformi: one mogu da napuste evropski program pomoći. To pokazuje da se u ovim zemljama puno toga promenilo. Tu mogu samo da čestitam“, kaže Merkelova.

Čak je i grčki premijer Antonis Samaras dobio pohvalu u novembru ove godine. Njegova poseta Berlinu nije krenula baš najbolje. Svađa oko budžeta za 2014 sa kontrolorima Trojke blokirala je isplatu naredne tranše kredita. Naime, kontrolori su pronašlil manjak od oko 1,5 milijarde evra.

Umesto da kritikuje, Merkelova je pred Samarasom umanjila značaj ovog spora, i rekla da se sve nesuglasice sa Trojkom mogu razjasniti. Ona je čak i upadljivo hvalila reforme u Grčkoj. „Podvlačim da se vidi svetlo na kraju tunela. Grčka ispunjava svoje obaveze. U to uopšte ne sumnjam.“

Novi savez sa Francuskom

Važno je raditi i na odnosima između Nemačke i Francuske. Doduše, tokom vlasti konzervativnog predsednika Nikole Sarkozija ti odnosi su uglavnom bili bliski i prijateljski. Međutm, Merkolova dugo nije uspela da pronađe zajednički jezik sa socijalistom Olandom. Čini se da sada očekuje poboljšanje: „Sada možemo da počnemo novu etapu“, izjavila je kancelarka, koja je Francusku posetila odmah nakon ponovnog biranja na funkciju, u skladu sa tradicijom.

I predsednik Oland širi pozitivnu atmosferu. On je izuzetno srdačno pozdravio Merkelovu i novog minstra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera iz redova nemačkih socijaldemokrata. Može se pretpostaviti da levičari u Parizu smatraju da će socijaldemokrate u nemačkoj vladi povoljno uticati na politiku Nemačke prema evropskim zemljama. „Potrebna su nam pravila, potrebna nam je disciplina, ali potrebne su nam i mogućnosti za rast, za povećanje unutrašnje potrošnje, ali i konkurentnosti“ izjavio je tom prilikom Oland. Merkelova mu nije protivrečila.