Anatomija "balkanske muzike“

Balkan Beats. Tako u Nemačkoj glasi čarobna formula, kada u klubove želite da privučete publiku (navodno urbanu) željnu pomalo egzotičnih, ali pre svega plesnih ritmova. U klubovima većih gradova poput Berlina ili Kelna redovno se održavaju zabave sa predznakom "Balkan" a neki rodonačelnici ovog "muzičkog pravca", ovaj brend izvoze i na druge kontinente. DJ Rober Šoko jedan je od njih. Ali odakle zapravo potiče ono što se zove „balkan sound“?

Čija je to pesma zapravo?

Adela Peeva, režiserka iz Bugarske je odgovor na ovo pitanje već, pokušala pronađe još 2003. godina, snimivši dokumentarni film "Kome pripada ova pesma?". Ideja za ovakav projekat rodila se deset godina pre toga. Jednom prilikom kada je sa još nekoliko kolega iz region sedela u jednom istanbulskom restoranu, otvorila se diskusija. "Slušali smo jedan band, koji je u jednom trenutku počeo da svira pesmu koju sam znala iz detinjstva", priča Peeva. U jednom trenutku su svi počeli da pevuše istu pesmu, tvrdeći da je reč o pesmi iz njihovog kraja. Odgovor na pitanje, kome pripada pomenuta pesma, nije dao ni njen film jer kako kaže, svako ima svoju verziju istine. Bugarska režiserka smatra da objašnjenje ovog fenomena treba tražiti u identitetu stanovnika na Balkanu. "Mi ovde težimo tome da negiramo svoj zajednički identitet", kaže Peeva.

"Od Vardara pa do Triglava"

Sličnu tezu zastupa i Danko Rabrenović, novinar i muzičar iz Diseldorfa. "Stanovnici Balkana pate od kompleksa po kojem se po svaku cenu žele razlikovati od svojih suseda", kaže Rabrenović. "Mi imamo više zajedničkog nego razlika, ali nacije u regionu nažalost često pokušavaju da potvrde svoju istoriju time što naglašavaju razlike", kaže Rabrenović. Tako je i sa muzikom. Nakon ratova tokom devedesetih bilo je društveno neprihvatljivo slušati muziku iz susednih država. Nepunih 20 godina kasnije situacija je potpuno drugačija. Pokušaj razjedinjavanja, barem što se jednog dela "kulturnog" nasleđa tiče, očigledno nije uspeo.

Turbo folk se sluša "od Vardara pa do Triglava" a da narodne mase dele sličan muzički ukus, vidljivo je i iz ponašanja publike prilikom dodele bodova susedima na Takmičenju za pesmu Evrovizije. Ali regionalna prekogranična muzička "ljubav" ne svodi se samo na zajedničku konzumaciju turbo folka ili drugi lakih nota.

"Danas bendovi iz Bosne sviraju po Srbiji, bosanski bendovi po Hrvatskoj itd. Također postoji mnogo mladih muzičara u čitavom regionu, koji su već godinama dobro povezani i tesno sarađuju", kaže Rabrenović.

Balkanska muzika - pojam sa Zapada

Uprkos tome, muzičarima i poznavaocima prilika na muzičkoj sceni evropskog jugoistoka pojam "balkanske muzike" nimalo se ne dopada. "Region na koji se ovaj pojam odnosi jednostavno je prevelik i raznolik da bi se to sve moglo svesti pod zajednički imenitelj", kaže Rabrenović. Na Zapadu se pojam "balkanskog zvuka" najčešće povezuje sa muzikom koju promovišu Goran Bregović i razni duvački orkestri (Boban i Marko Marković Orkestar, Fanfare Ciocarlia) koji na domaće terenu „životare“ u jednoj prilično uskoj muzičkoj niši. I Mišo Petrović iz veoma uspešnog „World music“ projekta Mostar Sevdah Reunion distancira se od pojma "balkanske muzike" koji se upotrebljava van područja na koji se odnosi. "To je velika vreća u koju se baca mnogo toga što spada pod žanr etno ", zaključuje Petrović.

Autor: Rajna Brojer
Odg. urednik: J. Leon