1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Anastasija Bucko: Slava bogu i raskoši careva

U Muzeju umetnosti u Bonu je, do 31. maja, na programu izložba blaga Kremlja. Program razmene Nemacke i Rusije na državnom nivou je omogucio ovu izuzetnu manifestaciju. O njoj izveštava Anastasia Bucko: Kremlj je vec nekoliko stotina godina centar moci. Samo malobrojni znaju da se u kompleksu zgrada kriju i neprocenjive istorijske vrednosti. Vrata kremaljskog muzeja, riznice oružja i blaga, ostaju uvek zatvoreni za obican narod. Strogo kotnrolisani kontingent posetilaca je uglavnom odreden za strane turiste. Cuvena zvona istorijskgog sata na tornju Spaskog, najvišemg i najlepšem od petnaest kremaljskih tornjeva (podigao ih je Italijan, Aristotel Fiorovanti, u 15. veku). Ta zvonjava je u izvesnom smislu zvucni simbol državne moci, smešten u tom kompleksu zgrada u centru Moskve, na nekih 28 hektara zemljišta. Pre devet stoleca je osnivac grada Moskve, vlastelin Jurij, zbog svoje naklonosti prema tudoj imovini nazvan "dugoruki", podigao malo utvrdenje na brežuljku Borovickij, uzdignutom na obali Moskve. Otada je Kremlj (rec ne znaci ništa više do utvrdenje) služio kao sedište moskovskih plemica koji su u srednjem veku uspevali da vladaju svom teritorijom Rusije, a kasnije, sa promenom dinastije, je bio sedište careva. Najpre je zidan od drveta, potom od krecnjaka, a onda je i opasan zidom od crvene opeke, Kremlj je bio i rezidencija ruskih patrijarha, a time i stecište duhovne i svetovne moci u zemlji. Lako shvatljivo da je u toku vekova tu prikupljeno mnogo toga od vrednsoti. Jelena Jurijevna Gagarina, cerka cuvenog ruskog kosmonauta, je direktorka muzeja u Kremlju. Ona je ponosna na veliku zbirku koja je sada predstavljena i u Bonu. "Pokušali smo da na izložbi pokažemo da Kremlj nema samo izuzetnu istoriju. Bio je to i centar diplomatije, razmene sa drugim dvorovima Evrope i Azije. Tome svedoce mnogi darovi. Sem toga je Kremlj bio i centar zanatstva - mnogi vredni predmeti, tkanine, nakit, oružje su proizvedeni u zanatskim radionicama u Kremlju. Zanatstvu su carevi i patrijarsi posvecivali posebnu pažnju." 300 objekata je izloženo u Bonu, i svi su iz zbirke muzeja u Kremlju, ali i iz susednih istorijskih muzeja u Rusiji, kao i iz uglednih kolekcija u Moskvi. Knjige, ikone, slikarska platna, odeca, nameštaj, nakit, posude... ali i više od toga. Zbirka je neka vrsta secanja nacije, jer sadrži niz dokumenata: od ilustrovane hronike cara Ivana Groznog, do krune ukrašene dragim kamenjem prvog ruskog patrijarha Jova, od vizantijskih ikona do paradnih portreta careva, od svecane odece Petra Prvog do mantije za krinusanje poslednjeg ruskog monarha. Prava je retkost da se ovi predmeti, i još u tolikom broju, iznose iz zemlje. U izboru izložbenih eksponata i u njihovoj postavci je rec imala i nemacka strana. Organizatorka Angješka Lulinska smatra da je to baš simpaticno: "U toj saradnji posebno cenim cinjenicu da su ruske kolege imale ideju o postavljanju ove izložbe, i da su one odredile koje eksponate treba doneti, ali su i dopustile da svoje želje iznesu i nemacki partneri. Jedan od mojih najomiljenijih komplekasa je takozvano "veliko kremaljsko blago", iz 12. veka, a rec je o izuzetnom nakitu od neprocenjive vrednosti i lepote, koji je bio zakopan u zemlji ispod Kremlja, od 13. veka do 1988, u strahu od pljacki Mongola", kaže Agnješka Lulinska. Razume se da su doneti samo najreprezentativnij predmeti. To su objekti koji prevazilaze istoriju i koji govore o svim osecanjima, strastima, i životnim situacijama u kojima su se nalazili savremenici proizvodaca tih velelepnih predmeta. Ova izložba i izuzetno jasno pokazuje položaj Rusije na razmedu orijenta i okcidenta, na prostoru "izmedu Mongola i Evrope", kako je to slikovito rekao ruski pesnik Nikolaj Gumiljov.