Anđelina Džoli mnogim ženama pokazala put | Izbor iz štampe | DW | 10.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Anđelina Džoli mnogim ženama pokazala put

Posle ispovesti Anđeline Džoli kojoj su amputirane obe dojke zbog rizika od karcinoma - enomrno je porastao pritisak pacijantkinja na nemačke klinike

Američka glumica Anđelina Džoli nedavno se podvrgla dvostrukoj mastektomiji kako bi otklonila rizik da oboli od raka dojke ili jajnika. U tekstu "Moj medicinski izbor", obavljenom danas u Njujork tajmsu, 37-godišnja glumica navela je da se podvrgla operaciji odstranjivanja obe dojke zato što je imala genetsku predispoziciju da oboli od raka. Analizama DNK je utvrđeno da glumica nosi mutirani gen BRCA1 i da je pre operacije postojao rizik od 87 odsto da oboli od raka dojke a 50 odsto od raka jajnika. Majka Anđeline Džoli je umrla u 56. godini, posle desetogodišnje borbe sa bolešću. A tetka Debi Martin joj je preminula od raka dojke manje od dve nedelje pošto je poznata glumica imala mastektomiju kako bi izbegla tu bolest. Prema navodima tetkinog supruga Rona, Debi je imala isti loš gen BRCA1 koji ima i Anđelina, ali to nije znala dok joj nije utvrđena dijagnoza raka 2004. godine. "Da smo znali, učinili bismo isto što je Anđelina uradila", rekao je Ron.

Implantati

Implantati za grudi

Glumica je u februaru počela pripreme za operaciju, koje su trajale do kraja aprila. Prema aktuelnim informacijama koje se baziraju na trenutno modernoj analizi genoma, sada je rizik da ona oboli od raka svega pet odsto. Ranim otkrivanjem genetske mutacije moguće je sprečiti razvoj kancera, tvrde naučnici koji su razvili novu metodu – u pionire na tom polju spadaju istraživači poznate klinike Mejo u Minesoti. Skeptici podsećaju da čovek nije model koji je skrojen prema građevinskom planu, već biće koje oblikuju kako geni, tako i sredina u kojoj se razvija, pa, naposletku, i – ono samo. Moguće je da će najviše saznanja do kojih se dođe analizom genoma biti zapravo obuhvaćeno jezikom statistike. Na primer: kod osobe A postoji 20 odsto verovatnoće da će posle 70. godine oboleti od Alchajmerove bolesti. Postavlja se pitanje: da li je uopšte ispravno posmatranje zdravlja kao sume verovatnoća da se oboli – ili ne oboli – od pojedinih bolesti. Ali, genski testovi su, posle akcije Anđeline Džoli, svakako postali traženiji nego ikada.

Špigel onlajn prenosi informacije agencije DPA da su se na većini nemačkih klinika telefoni “usijali” – posle vesti o amputaciji obe dojke Anđeline Džoli. “Sravnili su nas sa zemljom”, kaže jedna službenica Univerzitetske klinike u Minhenu. „I na klinici Šarite u Berlinu je posle javnog istupa Anđeline Džoli zabeležen broj poziva kakav je do sada bio uobičajen za čitav kvartal. Oko 180 žena je želelo da zna da li i kod njih postoji povišen rizik oboljevanja od raka dojke, da li mogu da se podvrgnu genskom testiranju i da li treba da postupe isto kao i poznata glumica.“ Suzane Volpers iz „Organizacije žena za samopomoć nakon kancera“, kaže da kod samo pet odsto ženskog stanovništva postoji takva učestalost kancera u porodici kao kod Džolijeve. Osim toga, „pre testiranja gena, žene treba da se dobro informišu i da se zapitaju da li uopšte žele da znaju rezultat. Ukoliko on pokaže da postoji genska mutacija, ne mora odmah da se pribegava amputaciji, već su moguća i redovna ispitivanja zdravstvenog stanja“.

„Važno je sačuvati mir“, poručuje i šefica Drezdenskog centra za grudne bolesti, Pauline Vimberger: „Ovaj genski defekt nemaju svi koji su imali kancer u porodici“. Osim toga, ne mora svaka žena kod koje se ustanovi mutacija da amputira grudi. „Amputacija grudi je radikalan korak“, kaže i Dorote Špajzer sa klinike Šarite. Tamo se takve operacije vrše 20 puta godišnje. A na Diseldorfskoj univerzitetskoj klinici su sigurni da će posle primera Anđeline Džoli sada više pacijentkinja nego ranije želeti amputaciju. „I na drugim klinikama u Nemačkoj, za tri do četiri puta se povećao broj žena koje postavljaju pitanja i traže savete. U Drezdenu „ima dana kada je broj poziva udesetostručen u odnosu na prosečni klinički dan.“ Na mnogim klinikama se angažuje dodatno osoblje, ali problem je u tome što nema mnogo ljudi sa odgovarajućim stručnim znanjima.“

Posao cveta za kalifornijsku firmu „Lajf teknolodžis“ – ona je razradila postupak genske analize. On potiče od stručnjaka firme „Jon Torent“, koju je „Lajf teknolodžis“ kupio 2010. „Lajf“ ima godišnji obrt od 3,3 milijarde dolara, kao i 9000 zaposlenih u 160 zemalja. Posle istupa Anđeline Džoli u javnosti, vrednost akcija ove firme na berzi je skočila. Najvažniji konkurenti „Lajfa“ su „Ilumina“ proizvođač uređaja za analizu iz San Dijega, kao i švajcarski koncern „Roš“. Trenutno se genska analiza vrši na uzorku pljuvačke koji svako može da pošalje u SAD. Pre toga treba da se prijavi odgovarajućoj klinici, i od nje dobije paketić sa formularom i potrebnom opremom, koji će sa uzorkom poslati nazad. Sve košta oko 1000 evra.

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković