Anđelina Džoli traži pomoć za Pakistan

Bebe koje plaču; majke koje ne znaju da li će narednih dana imati dovoljno hrane za svoju decu; oni koji su izgubili sve što su imali. Sve su to ljudi pogođeni istom sudbinom, ljudi koje je Anđelina Džoli obišla i čije je priče saslušala. „Za mene kao majku ova poseta je užasno iskustvo. Najstrašnije od svega je kada vam je dete gladno, kada su mu potrebni lekovi ili krov nad glavom, a ne možete da mu to obezbedite. Možete samo da prosite“, rekla je poznata glumica koja je i specijalna ambasadorka Ujedinjenih nacija.

Ona je posetila i jedan izbeglički logor na severozapadu Pakistana. Kada slike i izveštaji o tamošnjoj bedi prestanu da motivišu svetsku javnost da pruža finansijsku pomoć, možda to može da pođe za rukom jednoj filmskoj zvezdi. „Razmere katastrofe su tolike da više ne možemo ni da ih zamislimo“, rekla je Džolijeva. „Brojke su toliko velike da ljudi misle da više nema ni smisla pružati pomoć. Ali, sve što se učini je važno, i mali doprinos može da spasi čoveka, ili mu bar obezbedi šator u koji može da se skloni.“

Pomoć ne sme da posustane

Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija, katastrofom je pogođen 21 milion ljudi. Osam miliona bi trebalo da dobije hitnu pomoć, a deset miliona je trenutno bez krova nad glavom. Poplave su opustošile područje veliko kao Engleska. Amir Abdulah, Zzmenik šefa Svetskog programa za hranu u Islamabadu, poručuje da je „trenutno najvažnije da ljudi dobiju nešto za jelo. Čista voda, zdravstvena pomoć, sanitarne instalacije, šatori, sve su to stvari koje su još uvek izuzetno važne“.

Na severozapadu zemlje jedan atentator-samoubica se automobilom punim eksploziva zaleteo u jednu policijsku stanicu. To samo pokazuje koliko je zemlja i pre poplave bila labilna. Poplava je samo otežala ionako tešku situaciju. Ujedinjene nacije opominju da baš zato pomoć mora biti planirana na duži rok.

Autori: Kaj Kistner / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević