Američki gradić kojim vladaju muslimani

Sve žene koje pokušavaju da se probiju kroz snežnu mećavu do Family Donut Shop – potpuno su zabrađene. Direktno iz Kanade preko jezera stiže ledeni talas. Temperature od minus 20 su za ovaj period godine uobičajene. „Nama to ne smeta. Problem je samo zbog posla“, kaže Monik Bronz, koja se sa prijateljicom dogovorila da odu na kafu. Ona je vlasnica jedne auto-perionice. Tokom zime najčešće ne radi jer je, kaže, jednostavno prehladno. Bronz ima 33 godine i na internetu je objavila cilj za 2016. godinu: konačno završiti školu.

Family Donut Shop nudi tipične američke krofne u svim mogućim bojama. Pored njih je burek sa sirom ili mesom. U crveno-beloj kutiji nalaze se poljske krofne. Alkohol se ne prodaje, samo čaj i kafa. Radnja pripada dvojici braće – muslimana.

Glava Monik Bronz zamotana je tako da izgleda poput pingvina. Žena koja je s njom ušla u radnju, nestala je iza šanka. Na njenoj glavi je tamno-crvena marama, ali ne kao zaštita od hladnoće, već zbog vere. Ova muslimanka spremna je da nam kaže par rečenica samo ako obećamo da će ostati anonimna. Direktno u kameru ne želi ništa da kaže. „Plašim se poplave negativnih komentara u internetu“, kaže, koristeći reč shitstorm. „Bojim se da ne dođu neki ljudi izvana i urade nešto nama muslimanima". Meštana se ona nimalo ne plaši. „Mi živimo zajedno u miru. Bojimo se samo ljudi izvana.“

Hemtremk je malo gusto naseljeno mestašce na jugoistoku države Mičigen, zvanično deo gradske oblasti Detroita, ali zapravo gradić za sebe. Ovde na svega 5,5 kvadratnih kilometara živi 23.000 ljudi. To je prvi grad u SAD u kojem muslimani u parlamentu imaju većinu.

Islamofobni scenariji užasa

Ljudima van Hemtremka to se nimalo ne sviđa. „Muslimani osvajaju Ameriku“ upozoravaju na TV-kanalu Fox News koji je blizak republikancima. „Uvešće šerijatski zakon i prisiliti sve žene da nose maramu“, tvrde neki blogeri. Konzervativno orjentisani mediji i islamofobni internet-portali preplavljeni su scenarijima strave i užasa poput: „Uskoro će goreti crkve.“

„Sa nama ovde to nema nikakve veze“, kaže Monik Bronz. Mlada muslimanka iza pulta prodavnice odobravajući klima glavom. „Naravno da bio šok kada sam prvi put čula glas mujezina, ali s vremenom se na to naviknete“, kaže Bronz. Od 2004. je lokalnom islamskom centru dozvoljeno da putem zvučnika poziva vernike na molitvu. „Na posletku, nisu muslimani krivi što su katoličke crkve prazne i što se zatvaraju. Muslimani idu na molitve, izdvajaju novac za svoju džamiju i angažuju se za dobrobit svoje zajednice i opštine. Za izumiranje naše hrišćanske kulture niko drugi nije kriv do nas samih“, kaže Monik.

Međutim mnogi stariji stanovnici imaju problem da prihvate ove promene. U jednoj mesari sa poljskim specijalitetima možete čuti rečenicu: „Oni su svi lenji.“ I mnogi vlasnici kafana ili radnji u kojima se prodaje alkohol ne vole muslimane i plaše se da će izgubiti koncesije i dozvole ukoliko dođe do gradnje sve većeg broja džamija. Jedan zakon savezne države Mičigen propisuje da se u blizini bogomolja ne sme prodavati alkohol. To važi i za prostor oko katoličkih crkvi. Ali nove se više ne otvaraju već se stare zatvaraju.

Seobe naroda

Još 1970. u Hemtremku je živelo 90 odsto stanovništva poljskog porekla. Čak je 1987. ovo mestašce posetio poljski papa Jovan Pavle II. No, danas ovde živi svega 11 odsto građana poljskog porekla, dok su 42 odsto muslimani. Oni dolaze iz arapskih zemalja, mnogi su iz Bangladeša i Jemena a ima i muslimana iz Bosne.

Procenat nezaposlenih u Hemtremku je najveći u SAD. Cene nekretnina i kirije su male. „Jeftini stanovi su važan preduslov za porodice koje tu započinju novi život“, kaže Mohamed Hasan, rođen u Bangladešu. Došao je u Ameriku 1994, a šest godina kasnije se doselio u Hemtremk. Već šest godina je poslanik u gradskom parlamentu.

Na narednim izborima 2017. on bi trebalo da postane prvi musliman-gradonačelnik jednog američkog grada. „Imam dobre šanse da me izaberu za gradonačelnika“, kaže Hasan. Potpuno je razumljivo što se sve više muslimana bira u parlament, kaže ovaj 38-godišnji matematičar. „Tu žive porodice koje dobijaju decu, i naravno da ćemo uskoro imati većinu.“ To su rečenice koje mnogima u Americi stvaraju paniku, rečenice od kakvih republikanci poput Donalda Trampa prave odličan marketing.

Ni šerijat ni strah

Aktuelna gradonačelnica Karen Majevski razume strah građana. „Pa ipak mi ove promene moramo da prihvatimo“, kaže ona odlučno. Natpisi i komentari koje o ovom gradiću nailazi u nadregionalnoj štampi je razjaruju. „Ovde ne vladaju ni šerijat ni strah“, kaže gradonačelnica. I to bez obzira na to što se u gradu mnogo toga menja. U školama se govori 27 jezika. Poljski jedva da se može čuti. „Naš gradić je tako mali da svi sa svima moraju izaći na kraj.“ Možda je to recept koji je doveo do toga da u ovde vladaju mir i red.

Opasnost od razvoja paralelnog društva je veoma mala. Za razliku od velikih gradova, ovde nema posebnih okruga ili četvrti u kojima žive samo ljudi iz Bangladeša, Bosne, Jemena ili Poljske. „Ovde udišeš miris ručka, koji pravi tvoj komšija, deca se zajedno igraju, poznaješ sve ljude. I to je najbolje oružje od straha prema stranom i nepoznatom“, kaže gradonačelnica Karen Majevski. Tu dolaze muslimanski doseljenici iz celog sveta. „Tu ne postoji jedinstveni muslimanski blok. Mnogi međutim ne znaju da je to tako. Islam je raznolik i ima puno nijansi.“

Koalicija imama i katoličke crkve

Nema li u Hemtremku međutim bitnih razlika kada je u pitanju ravnopravnost polova i prava homoseksualaca? „Pa ne može jedan mali gradski parlament staviti van snage američki Ustav“, ističe gradonačelnica. Uprkos tome nije slučajnost da samo muški poslanici sede u gradskom veću. „To će se međutim brzo promeniti. Mnoge mlađe muslimanke su jako ambiciozne, završavaju škole i fakultete. Novopridošle migrantske porodice i njihova deca su mnogo ambiciozniji nego deca starosedelaca. „Oni će određivati kulturu naredne generacije. Stoga i jeste tako važno obrazovati mlade muslimanske devojke. Potrebne su nam kao zastupnici naših prava i demokratije“, dodaje Karen Majevski.

Kada su u pitanju homoseksualci, nisu samo muslimani ti koji diskriminišu. Već godinama ona je pokušavala da u gradskoj upravi otvori mesto za jednak tretman svih i borbu protiv diskriminacije homoseksualaca. „Onda je dolazilo do čudnih koalicija između imama i katoličke crkve, tako da su to zajedno sprečavali.“ U očima joj se naziru suze. „Takve diskusije, koje su ispod ljudskog dostojanstva, bile su najgori momenti u mom životu.“ Nije se više usudila da pokuša da uvede poziciju opunomoćenika za jednakost. „Možda bi za to trebalo da se izbori muslimanski gradonačelnik – ili još bolje, muslimanska gradonačelnica“, kaže ona sa pomalo usiljenim osmehom.