1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

intervju

„Amerikancima mora hitno da se kaže…“

Ovih dana se odlučuje o budućnosti nuklearnog sporazuma sa Iranom. Trenutno izgleda kao da će SAD napustiti taj sporazum. Time bi pretila katastrofa, kaže za DW Omid Nuripur, poslanik nemačkih Zelenih rođen u Iranu.

U nedelju (15.10.) ističe rok do kada bi američki predsednik trebalo da obavesti Kongres da li Iran poštuje obaveze u vezi sa nuklearnim sporazumom. Ukoliko predsednik oceni da Iran ne poštuje sporazum, Kongres ima 60 dana da razmotri mogućnost ponovnog uvođenja sankcija Iranu, ukoliko se zaključi da je to u interesu za nacionalnu bezbednost. Trampove ranije ocene, da je reč o „najgorem sporazumu svih vremena“, nagoveštavaju šta će reći, mada nije sigurno da će ga Kongres slediti. DW o tome razgovara sa Omidom Nuripurom, poslanikom nemačkih Zelenih zaduženim za spoljnu politiku.

DW: Šefica diplomatije EU Federika Mogerini još jednom je istakla da je za Evropljane „interes, odgovornost i obaveza očuvanje nuklearnog sporazuma sa Iranom“. To je sve lepo, ali kakve mogućnosti imaju Evropljani za očuvanje nuklearnog sporazuma?

Berlin Bundestag Omid Nouripour MdB Bündnis 90/die Grünen

Omid Nuripur

Omid Nuripur: Evropljani Amerikancima jasno moraju da stave do znanja da bi napuštanjem sporazuma mi bili jako pogođeni i da bi posledice bile velike. To bi snažno uticalo na bezbednosnu situaciju u Evropi. Jasno je da nuklearni sporazum ni za jednu stranu nije savršen, ali to su kompromisi koji su postignuti nakon dugih pregovora.

Bez sporazuma, u Iranu više ne bi bilo inspekcija. Kraj inspekcija bio bi najbrži put da Iran dođe do bombe. Odstupanje od sporazuma i uvođenje novih sankcija od strane SAD vodilo bi jačanju tvrdolinijaša u Iranu. To bi naravno bilo loše za mirovne pregovore na Bliskom istoku. Ali ključna stvar je: ukoliko bi Iran imao bombu, gotovo je sigurno da bi nuklearno oružje počelo masovno da se širi – pored Saudijske Arabije i Turske, možda bi i Egipat hteo da ima bombu. Sve to bi samo nuklearizovalo sukobe na Bliskom istoku. To bi bilo strašno, pre svega za Evropljane kao neposredne susede. I Amerikancima to jasno mora da se da do znanja – nije bitno ko i kojim tonom, ali to mora da se kaže hitno, odmah.

U svom govoru u Ujedinjenim nacijama Tramp je snažno kritikovao destabilizirajuću ulogu Irana u regionu. To će verovatno ponoviti i u svom predstojećem govoru i pri tom ukazati na mešanje Irana u Iraku, Siriji i Jemanu. Da li predsednik SAD zbog toga ima pravo da povećava pritisak na Iran?

Istina je da Iran vodi veoma agresivnu politiku u regionu. Ali ne slažem se sa tim nabrajanjem. Iran igra veoma važnu ulogu u Siriji ili Libanu. Ali u Jemenu je glavni problem agresivna politika Saudijske Arabije. Sa Iranom i Saudijskom Arabijom u Persijskom zalivu imamo dve zemlje koje, vođene paranojom, stvaraju mnogo problema u mnogim drugim zemljama.

Problem je što Tramp napada samo jednu stranu. On putuje u Saudijsku Arabiju, na poklon prima zlatne statue i onda mu se još objašnjava kako su Iranci jedino zlo. Onda se vrati nazad i govori kako su Saudijci ti koji se zalažu za mir na Bliskom istoku. To je apsurdno! Zato samo mogu da kažem da bi za Amerikance najbolje bilo, kao i za Evropljane, kada bi na istom odstojanju držali i Iran i Saudijsku Arabiju.

Ne radi se o tome da se brani Iran: kada je reč o ljudskim pravima, situacija je katastrofalna. O aktivnostima u regionu sam već govorio. I pretnje Izraelu su neprihvatljive. Ali isto tako mogu da iznesem i čitavu listu loših stvari koje radi Saudijska Arabija – takođe kada je reč o ljudskim pravima, regionalnoj politici i tome da u našim pešačkim zonama pomaže salafistima da za džihadizam mobilišu našu decu.

Znači, moramo da govorimo i o jednoj i o drugoj strani. O mnogo toga imamo da razgovaramo i naravno morali bi da pokušamo da posredujemo između te dve zemlje, koje toliko nemira šire u regionu. Ali ne smemo da stajemo na jednu stranu, ni da Saudijcima prodajemo velike pakete sa naoružanjem, što vodi daljoj eskalaciji i još većem širenju oružja. I apsolutno je važno da učinimo sve kako se region ne bi nuklearizovao. To je smisao ovog nuklearnog sporazuma.

Evropljani su prethodnih meseci sigurno vodili intenzivne razgovore sa američkom administracijom i njihovim partnerima u Kongresu. Ali očigledno bez konkretnih rezultata. Barem kada je reč o samom predsedniku. Ukoliko Kongres zaista ponovo uvede sankcije, kakve posledice bi to moglo da ima na ponovo uspostavljenu privrednu razmenu Evropljana sa Iranom, čak i ukoliko bi Evropljani, Rusi i Kinezi i dalje insistirali na sporazumu?

Naravno da bi bilo teško. Ali ne bi bio odlučujući privredni efekat, već to da bi u Iranu na površinu isplivali tvrdolinijaši. To ne bi bilo dobro. Nisam prijatelj trenutne umerenije vlade u Iranu. Ni njen bilans kada je reč o poštovanju ljudskih prava nije zadovoljavajući. Ali tvrdolinijaši su motor agresivne regionalne politike.

Ukoliko bi Amerikanci odstupili od sporazuma i uveli nove sankcije, Evropljanima ne bi preostalo ništa drugo nego da sa Kinezima i Rusima stupe u kontakt sa iranskom stranom i razmotre kako je moguće sprečiti to da i iranska strana napusti sporazum. Moramo zajednički da razmotrimo šta još može da se uradi kako bi sporazum ostao na snazi. Ne možemo da dozvolimo da se Iran nuklearizuje i da ga u tome slede druge države.

Kako bi se ti pokušaji odrazili na transatlantske odnose?

Ako jednom mogu cinično da kažem: to bi bila cena, ukoliko američka strana ne bi ozbiljno uzela u obzir nacionalne i bezbednosne interese Evropljana. Onda bi o tome morali mi sami da se brinemo i to treba jasno razjasniti sa našim američkim partnerima.

*Omid Nuripur, 1975, je poslanik Zelenih u Bundestagu i član parlamentarnog Odbora za spoljnopolitička pitanja. Rođen je u Teheranu, a od 1988. godine živi u Nemačkoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android