Amerikanci ne bi da se odreknu oružja | Politika | DW | 25.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Amerikanci ne bi da se odreknu oružja

I pored činjenice da teroristički napadi iznova potresaju SAD, oštriji zakoni o posedovanju oružja nisu ni na vidiku. Kada je reč o ovom pitanju i predsednik Barak Obama i republikansi candida Romi su uzdržani.

default

Oružje

Poslednji zločin u nizu (Aurora), ali i mnogi pre njega, bili su gotovo uvek udarna vest u dnevnicima. U poslednjem, u jednom bioskopu u Aurori, američkom gradu u Koloradu nedaleko Denvera, ubijeno je dvanaestoro ljudi, a desetoro je ranjeno. Osumnjičeni atentator Džejms Holms izveden je pred sud, ali uprkos toj tragediji, u Americi jedva da će se i raspravljati o tome kako je napadač tako lako mogao doći do oružja i da li bi bilo nužno pooštriti zakone o posedovanju oružja.

Kino Amoklauf Denver Obama

Obama

Za vreme prethodnih terorističkih napada političari su ovu temu i te kako potezali. U martu 2011. godine, dva meseca nakon jednog drugog atentata u Tusonu u Arizoni, u kojem je teško ranjena članica Kongresa Gabrijela Gifords dok je šestoro ljudi ubijeno, predsednik Barak Obama u komentaru u dnevnom listu „Arizona Daily Star“ rekao je tada da bi trebalo pronaći put kako bi se „SAD učinile sigurnijim mestom“. Međutim, do danas to se nije dogodilo, već suprotno od toga: prema jednoj anketi agencije Galup iz 2011. godine, tačno 47 odsto američkih domaćinstava posedovalo je oružje – što je najviše od 1993. Politička opredeljenost pritom ne igra veliku ulogu – porast je primetan i kod demokrata – sa 32 na 40 odsto u poređenju sa 2010. godinom – bio još nešto značajniji nego kod republikanaca (sa 52 odsto, koji su godinu pre posedovali oružje, na 55 odsto). Mnogi Amerikanci nemaju problema da otvoreno govore o svom vatrenom oružju. Uostalom, za ćutnju i nema nekog razloga.

Pravo građana na posedovanje oružja čvrsto je uređeno u američkom ustavu. Drugi amandman na osnovna prava svakog Amerikanca glasi: „Postojanje policije, nužne za sigurnost u slobodnoj državi, ne sme da utiče na pravo naroda na posedovanje i nošenje oružja.“

Loša ocena za Obamu

USA Denver Kino Attentäter James Homes OVERLAY

Holmd

Iako se, pre više meseci, američki predsednik založio za veću bezbednost, ograničio se na zahtev da se postojeći zakoni bolje sprovode umesto uvođenja novih i strožih, koji bi važili za celu zemlju. Pri tom se pozvao i na činjenicu da je njegova vlada proširila pravo na nošenje oružja: „U to spada dozvoljavanje ljudima da nose svoje oružje u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima“. Oružju sklona politika Obamine vlade dovela je do toga da je „Brady Campaign“, organizacija koja se zalaže za oštrije regulisanje posedovanja oružja, Obami dala ocenu „F“ – drugim rečima, predsednik je pao na ispitu.

Optužba: Obama je, između ostalog, propustio da popuni rupe u zakonima, zahvaljujući kojim na sajmovima oružja nisu potrebne takozvane „provere prošlosti“. Osim toga, drugačije nego li u radnjama, na kupce oružja se na sajmovima i ne obraća previše pažnje. Osim toga, provere izostaju i kada građani unutar iste savezne države međusobno trguju oružjem. Takođe, ograničenje posedovanja poluautomatskog oružja, kojem je 2004. istekao rok, nije više obnavljano. Atentator iz Aurore, Džejms Holms, gađao je svoje žrtve iz prve upravo takvim oružjem. Ali na sreću, ono se zaglavilo pa je upotrebljavao oružje manje vatrene moći – inače bi verovatno bilo više mrtvih.

Iza prava na oružje stoji moćan lobi

Romney / USA / Wahlkampf

Romney

Detaljne propise o posedovanju oružja svaka savezna država propisuje za sebe, tako da se, na primer, razlikuje vreme čekanja potrebno za kupovinu. Nakon pucnjave na tehničkom Univerzitetu u Virdžiniji 2007. godina, kada je ubijeno 32 ljudi, uveden je u celoj državi zakon, prema kojem je prosleđivanje lekarskog mišljenja FBI-u preporučljivo, ali, doduše, ne i obvezno. Atentatora iz Virdžinije Seung-Hui Cho lekari su opisali kao psihički poremećenog, međutim on je – uprkos činjenici da je psihijatrijski bolesnik – mogao da kupi oružje kojim je posejao smrt među svojim kolegama studentima. Dobrovoljno se odlučio za lečenje, što prema zakonima Virdžinije nije nužno.

Uprkos takvim pokoljima, lobi koji stoji iza prava na oružje – pre svega moćno udruženje NRA (National Rifle Association) – insistira na ustavnom pravu i odbija promene zakona. Protiv Obame, oni vode masovnu kampanju. Potpredsednik NRA Vejn La Piere napisao je da predsednik potajno namerava do 2016. godine da ukine drugi amandman i upozorio na „vrlo realnu, vrlo opasnu urotu i očiglednu varku, koja služi tome da se zabrani pravo na posedovanje oružja“. Kao dokaz citirao je ranije Obamine izjave.

Obama i Romi menjaju mišljenje

Činjenica je da je Obama ranije zastupao bitno oštrije stavove u vezi sa posedovanjem oružja. Kao senator iz Ilinoisa zahtevao je zabranu poluautomatskog oružja, a taj je zahtev ponovio i 2009. kao predsednički kandidat. Takođe zalagao se i za provere na sajmovima oružja.

Međutim uprkos svemu tome promenilo se nije ništa, a u svom govoru nakon pucnjave u Aurori Obama se usredsredio na izražavanje saučešća žrtvama. Rekao je u pola rečenice samo toliko, kako se nada da će „svi morati da razmisle o tome što se protiv besmislenog nasilja, koje šteti ovoj zemlji, može učiniti“. Njegov portparol Džej Karni rekao je da se predsednik koncentriše na to kako da se već postojeći zakoni što bolje sprovode, da bi oružje mogli da kupe samo oni koji su za to ovlašćeni. Predsednik udruženja Brady-Campaign Dan Gros na to je rekao: „Ne treba nam saosećajnost, želimo da vidimo dela“.

Grosov apel nije upućen samo aktuelnom predsedniku, nego i njegovom protivkandidatu, republikancu Mitu Romiju. On je, na primer, kao guverner Masačutesa takođe provukao trajnu zabranu jurišnih pušaka. „Smrtonosnim jurišnim puškama u Masačutesu nema mesta“, pojasnio je tada potpisujući zabranu. „Takva oružja ne služe za hobi ili samoobranu. Reč je o instrumentima uništenja, stvorenim za ubijanje ljudi“. No u međuvremenu je otvoreno počeo da podržava NRA, a 2006. postao je njen doživotni član.

Obama je, kao i Romi, svestan da je u Americi trenutno nemoguće osvajati političke bodove – uključujući i izbore za predsednika države - zalaganjem za oštrije zakone o oružju.

Autori: Jorg Brunsman / Boban Kocev
Odgovorni urednik: Jakov Leon