1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Američko matematičko „privredno čudo“

Američka privreda može da računa na dodatnih tri odsto rast ovog meseca. Doduše, samo na papiru. Razlog za iznenadni skok jeste novi način obračunavanja bruto društvenog proizvoda, koji danas stupa na snagu.

default

Ministarstvo finansija

Statističari u Vašingtonu prepravljaju istoriju, jer će nova matematička formula za obračunavanje BDP-a biti primenjena čak i retroaktivno, sve do 1929. godine! A kako bi to trebalo da funkcioniše?

Lady Gaga London Archiv 2012

Lady Gaga

Američka pevačica Lejdi Gaga prodala je oko 90 miliona primeraka albuma širom sveta, a njena zarada deo je bruto društvenog proizvoda SAD. I prodaja košulja sa njenim likom ili karata za njene koncerte takođe doprinosi privrednom rastu u toj zemlji. Ali prema novom načinu računanja, američka ekonomija ima koristi i kada Lejdi Gaga u studiju radi na novim pesmama. Naime, to je „proces povećanja vrednosti“ i on će se ubuduće računati kao investicija, koja ulazi u BDP.  Isto važi i za troškove za istraživanje i razvoj, objašnjava ekonomista sa Njujorškog univerziteta, Kim Šenholc.

„Istraživanje i razvoj su se do sada računali kao među-proizvod. Posmatrali smo ih kao privredno dobro koje se koristi tokom proizvodnje, kao što je energija, na primer. Kada jedno preduzeće kupuje energiju, i time nešto proizvodi, kupovina energije ne ulazi u naše proračune. Važan nam je samo finalni proizvod. Ali ako posmatramo istraživanje i razvoj kao među-proizvod, ignorišemo činjenicu da je i znanje kapital“, kaže Šenholc.

Uračunat i kreativni proces?

Symbol Geldwäsche USA

Sve zarad boljeg razumevanja privrede?

Biro za ekonomske analize, koji je zadužen za računovodstvo u Vašingtonu, od sada će umetnost i „proizvode kreativnosti“ računati kao „nematerijalne vrednosti“. To važi i za knjige i filmove, kao i za istraživanje i razvoj. Ranije su u bruto društveni proizvod ulazili samo prihodi koji se njima steknu. Odnosno,ako je Ajped finalni proizvod, za BDP će biti relevantan ceo proces njegovog razvoja.

"Američki sistem za reviziju biće podešen da se uklopi sa sistemom koji su dizajnirali Ujedinjene nacije, Evropska komisija i MMF još 2008. Koliko ja znam, većina zemalja će se prilagoditi tome do 2014, koliko već mogu. Amerika radi isto što i drugi", objašnjava Šenholc.

Nemačka će se pridružiti na jesen 2014.

Ipak, Amerika je prva koja pokreće taj proces. Nemačka će otpočeti generalnu reviziju u septembru 2014. A pojedine države možda neće imati precizne podatke da podese računicu, tvrdi ovaj stručnjak. Promeniće se i ekonomsko rangiranje saveznih država unutar Amerike. Na primer, BDP Novog Meksika biće veći za 10 odsto, jer se tamo nalaze mnoge istraživačke institucije koje rade za vojsku.

Nasuprot tome, rast u Luizijani biće oko 0,6 odsto.

„Mislim da neće posebno uticati na nacionalnu svest - možda samo nekoliko dana. Uticaj na privredni rast iz kvartala u kvartal biće naročito mali, jer će se revizirati cela istorija.“

To zvuči prilično bezopasno. Međutim, bruto društveni proizvod je važan orijentir, a po novom načinu računanja, zaduženje Amerike će postati manje u odnosu na BDP. Isto važi i za troškove Sjedinjenih Država.

Pored toga, I indeksi na berzi se orijentišu prema BDP. Tržište akcija smatra se precenjenim kada indeks svih akcija dostigne između 90 i 115 odsto BDP. Ova kvota će blago opasti, pa će biti lakše da se naduvaju cene. Šoenholc je i dalje optimističan. „BDP se stalno koriguje - ovakve generalne revizije rade se svakih par godina. Možda nisu uvek tako sveobuhvatne kao ova, ali nam daju bolji prikaz prošlosti i sadašnjosti. To je dobra stvar.“

Dakle, rast od tri odsto. To je kao kad neko kaže – srećniji si nego što misliš! Radost je doduše uzdržana, statističari neće povećati ni plate, ni stvoriti nova radna mesta.

Autor: Mirijam Braun / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon