1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Američka demokratija duboko disfunkcionalna?

Nekoliko članova američkog Kongresa kritikovalo je Obaminu vladu zbog vazdušnih napada na Libiju, jer je odluka o učešću doneta bez odobrenja Kongresa i izrazilo strahovanje da je to početak dugog sukoba.

Vazdušni napadi na Libiju

Vazdušni napadi na Libiju

Demokrata Majkl Honda rekao je da napadi "upućuju svetu poruku da je američka demokratija duboko disfunkcionalna", jer prema Ustavu jedino Kongres može da proglasi rat.

Američki kongresmeni nisu jedini kritičari politike Baraka Obame. Naime, prilikom glasanja u Savetu bezbednosti o vazdušnim napadima na Libiju u cilju uspostavljanja zone zabrane letenja, Rusija je, kao i Nemačka, bila uzdržana. Međutim, dok Berlin nije javno osudio vojnu intervenciju, Rusija je osuđuje – bar to čini premijer Vladimir Putin.

U jednoj fabrici raketa u mestu Votkinsk u centralnoj Rusiji premijer Vladimir Putin oštro je kritikovao politiku zapadnih zemalja prema Libiji, rezoluciju Saveta bezbednosti i politiku dobitnika Nobelove nagrade za mir Baraka Obame. Putin je rekao: „Sve me to podseća na srednjovekovne pozive na krstaške ratove. Kada je neko pozivao druge da se negde ide i nešto oslobodi“.

Odsustvo demokratije nije opravdanje za vojnu intervenciju

Vladimir Putin

Vladimir Putin

Naravno da se u Libiji pod Gadafijem ne poštuju nikakvi demokratski standardi, ali to ne opravdava vojnu intervenciju, rekao je Putin. Napad na Libiju očigledan je primer mešanja u unutrašnje poslove jedne zemlje. Pri tom posebno je zastrašujuće sa kakvom lakoćom se danas donose odluke o vojnim intervencijama, rekao je ruski premijer imajući pre svega u vidu SAD.

„U američkoj politici to polako postaje trend. Za vreme Klintona bombe su padale na Jugoslaviju, na Beograd. Buš je naredio ulazak u Avganistan. Uz izmišljeni izgovor američke snage su okupirale Irak, likvidirale celo iračko rukovodstvo, lišena su života čak i deca Sadama Huseina. Sada je na redu Libija pod izgovorom da se mora zaštiti civilno stanovništvo, a upravo ono strada prilikom bombardovanja. Gde je tu logika? Savest? Nema ni jednog, ni drugog“, rekao je Putin.

Zašto Rusija nije uložila veto?

Pitanje zašto Rusija vetom nije sprečila usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti nije postavljeno. Ali zato je Putin odgovorio na pitanje o tome kakvi se zaključci mogu izvesti iz napada na Libiju: „Želimo da živimo sa svima u miru, ne želimo sporove, niti da ratujemo protiv bilo koga. Ali najnoviji događaji u Libiji pokazuju da smo u pravu što jačamo odbranu“.

U 1.400 kilometara udaljenom Sankt Petersburgu, gde je bio u gostima, američki ministar odbrane Robert Gejts založio se za veće učešće Rusije u međunarodnim misijama i pozitivno ocenio saradnju sa ruskim rukovodstvom, te činjenicu da je Moskva, uprkos sumnjama, podržala rezoluciju o Libiji. Gejtsa će danas primiti predsednik Dmitrij Medvedev koji je sinoć na televiziji branio rezoluciju Saveta bezbednosti i rekao: „Ni u kom slučaju ne bi se smele koristiti formulacije koje upućuju na sukob civilizacija. Neprihvatljivi su pojmovi kao krstaški rat“.

Može biti da je u Rusiji počela jedna druga borba – predizborna kampanja za izbore 2012. godine.

Autori: Kristina Nagel, Nenad Briski

Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM

  • Datum 22.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RBJu
  • Datum 22.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RBJu