Američko superoružje podložno kvarenju

Iznad avganistanskih planina trenutno neprestano patrolira dvadesetak bespilotnih letelica tipa „predeter“ (grabljivica) – pre godinu dana letelo ih je upola manje. Svaka letelica može da ostane u vazduhu neprekidno 40 sati i opremljena je preciznim raketama tipa „helfajer“ (vatra pakla). Cilj raketa su pobunjenici, pre svega njihove glavešine.

Iznad Avganistana neprestano kruže i druga dva tipa bespilotnih letelica – MQ-9 „riper“ (kosac) i „global houk“ (globalni soko) sa rasponom krila od četrdeset metara. Tokom protekle godine bespilotne letelice su iznad Avganistana i Iraka bile 185 hiljada sati u vazduhu – tri puta duže nego 2006. godine.

Svaki pad košta i do 5 miliona dolara

Predviđa se da uskoro u vazduhu budu 300 hiljada sati godišnje što svedoči o njihovom sve većem značaju za američku vojsku. Međutim, superoružje je podložno kvarenju. Iz izveštaja američkog ministarstva odbrane vidi se i šta su najčešći problemi: smetnje u sistemu, kompjuterske greške i, naravno, ljudske greške najčešći su uzroci padova letelica.

Do sada u operacijama u Iraku i Avganistanu palo je 38 „predatera“ i „ripera“, a još devet letelica se srušilo prilikom testiranja u vojnim bazama u SAD. Svaki pad košta između 3,7 i pet miliona dolara. Prema priznanju ratnog vazduhoplovstva ukupno je bilo 79 udesa bespilotnih letelica u kojima je šteta bila veća od milion dolara.

Iz izveštaja koje je objavila Vikilik vidi se da je u septembru prošle godine jedan „riper“ uništen iznad naseljenog područja u Avganistanu, jer se prekinula veza komandnog centa sa avionom. Jedna letelica tog tipa košta oko 13 miliona dolara, a njom se upravlja iz baze u SAD uz pomoć satelita i kompjutera. Praktično, „pilot“ odsedi radno vreme u bazi posmatrajući ekran i dajući komande letelici, uključujući i ispaljivanje raketa.

Nije bilo vremena da se otklone nedostaci

Na razvoju novog oružja insistiralo se posle terorističkih napada 11. septembra i invazije Avganistana. „U tom trenutku letelice uopšte nisu bile spremne i nismo imali vremena da otklonimo nedostatke“, kaže Trevis Bardin iz odeljenja za bespilotne misije.

Istina, na osnovu podataka koje je objavio Vikilik nemoguće je sasvim precizno proceniti koliko su bespilotne letelice sklone kvarovima. Međutim, u tim izveštajima pominje se više incidenata – na primer u novembru 2008. na aerodromu u Kandaharu srušio se „predeter“ sa raketom ispod krila, a pominje se i slučaj da je bilo nemoguće upravljati letelicom zbog problema sa motorom, tako da se ona spustila nekoliko kilometara ispred baze.

Kvarovi, nastojanja da se spase skupocena oprema i opasnosti prilikom misija spasavanja – sve su to tamne strane korišćenja bespilotnih letelica u ratu sa pobunjenicima, mada ih, uprkos svemu tome, u vazduhoplovstvu i dalje hvale kao čudotvorno oružje.

nb/sbl/rtre/afp