Ambiciozni penzioner na Olimpijskim igrama | RUBRIKE | DW | 24.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Ambiciozni penzioner na Olimpijskim igrama

Japanski dresurni jahač Hiroši Hokecu biće najstariji sportista u Londonu – ima 71 godinu i uprkos tome prošao je kvalifikacije. Ovaj ambiciozni penzioner već godinama trenira u Nemačkoj.

Uputstva trenera dresurnog jahanja Tona de Ridera poput pucanja biča odzvanjaju hipodromom u Ahenu. „Presporo je to, Hiroši! Brže, brže!“ Ali, njegov štićenik Hiroši Hokecu suviše je iskusan da bi ga povremeni povici omeli u treningu. Japanac samouvereno sedi u sedlu i sluša instrukcije svog trenera, a da pri tom ni ne trepne. Sve ide po planu.

Prijatelj veterinar priskočio u pomoć

U novembru 2011. činilo se da se san ovog 71-godišnjaka o nastupu na Olimpijadi neće ostvariti. Njegov konj Šapat (Whisper) šepao je, te Hokecu nije znao šta da radi. Sve je izgledalo da će konj završiti na operacionom stolu. Međutim, onda je jedan veterinar, trenerov prijatelj, molio da s Šapatom dođe u Amsterdam. Lečenje je bilo uspešno i Hokecu je nakon višemesečne pauze ponovo mogao da učestvuje na turnirima.

Hiroshi Hoketsu

Marljivo trenira i u osmoj deceniji života


No, ostalo je prilično malo vremena da bi stigao da se kvalifikuje za Olimpijske igre. Hokecu je u narednih pet dana morao i da učestvuje na nekoliko turnira u Portugalu, Španiji i Francuskoj. „I za zdravog konja to je inače vrlo naporno. Nismo znali hoće li Šapat izdržati“, priča Japanac. „Ali, onda smo ipak odlučili da pokušamo.“ I uspeli su. Kartu za London osigurali su početkom marta. Hoketsu u neverici odmahuje glavom prisećajući se kako se izborio za nastup na Olimpijadi: „To je zaista na granici čuda.“

Ne brine o težini

Penzioner na Olimpijskim igrama… Nikada ne biste rekli da Hokecu ima 71 godinu: oči su mu živahne, crna kosa samo je mestimično posedela, a na telu nema ni grama sala. „Na svu sreću, moja telesna masa se nije menjala otkako sam završio fakultet. To mi je mnogo pomoglo da ostanem aktivan u ovom sportu“, kaže povučeni Japanac pokušavajući da objasni zašto je još uvek vrhunski sportista. „Uopšte ne brinem o težini. Jedem šta mi se jede.“ On tvrdi da se naprosto rodio sa takvom konstitucijom.

Hiroshi Hoketsu

Holanđanin Ton de Rider je trener Hokecua i Šapata


Njegov holandski trener Ton de Rider na to, pak, gleda drugačije. Kaže da je Japanac ambiciozan i da je perfekcionista. „Gospodin Hokecu živi zdravo, pazi koliko jede, mnogo vežba, ide u šetnje i trči. Mnogo će učiniti za uspeh.“ Hoketsu ozbiljno pristupa svakom izazovu. Nastupe na turnirima planira samostalno i to do najsitnijih detalja. Uspesi koje je postigao valjda na drugačiji način i ne mogu da se ostvare.

Četvrti nastup na Olimpijskim Igrama

Hoketsu je na Igrama prvi put učestvovao 1964. godine. Tada se još takmičio u preponskom jahanju. Kada mu je vid oslabio, imao je poteškoća s procenom udaljenosti i tako je počeo da se bavi dresurnim jahanjem. U ovoj disciplini se kvalifikovao za Olimpijske igre u Seulu1988. te Pekingu 2008. i već je tamo bio najstariji učesnik. Smatra da su se Igre vremenom promenile. Pre je bilo važno samo učestvovati, a danas je najbitnije ostvariti dobar rezultat, kaže 71-godišnji Hokecu i dodaje: „Mnogi, pa i Japanski olimpijski komitet, ulažu mnogo para u sportove u kojima postoje šanse za osvajanje medalja.“

Hiroshi Hoketsu Olympische Spiele London

Tandem za uspeh - Hokecu i konj Šapat


Uprkos tome, Olimpijske igre za Hirošija Hokecua nisu izgubile svoju čar. Zbog toga je Japanac 2003 .godine otišao da trenira u okolini Ahena kod holanđanina Tona de Ridera. Iako je nedavno otišao u penziju, želeo je još da napreduje u jahanju – i tvrdi da je uspeo: „Danas sam bolji nego pre. To, naravno, ima veze i s konjem. Jer, ako imaš dobrog konja, postižeš i bolji rezultat. Ali, takođe imam osećaj da u jahanju još uvek napredujem.“

Nakon Londona – trenerska karijera?

Hoketsu će u Londonu nastupati samo pojedinačno. Japan, za razliku od Igara 2008. u Pekingu, ove godine nema reprezentaciju u dresurnom jahanju. Razlog tome je prošlogodišnja katastrofa u nuklearnoj elektrani Fukušimi, objašnjava njegov trener Ton der Rider: „Nemaju ni sponzore ni investitore. Trenutno imaju drugih briga.“ Uprkos godinama, Hokecu nakon Londona i dalje namerava da se bavi ovim sportom. „Možda bih japanskom konjičkom savezu mogao da pomažem kao trener“, rekao je. Nakon preponskog i dresurnog jahanja bila bi to treća etapa u njegovoj sportskoj karijeri. Sport podmlađuje – a Hiroši Hokecu je živi dokaz za to.

Autori: Arne Lihtenberg / Marko Bašić
Odg. urednik: Nemanja Rujević