1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ambasade Jugosfere

„Srbija i Makedonija razmatraju zajedničko diplomatsko delovanje“, stoji u podnaslovu teksta, koji danas objavljuje Frankfurter algemajne cajtung, a u kojem se analizira nedavna inicijativa šefa srpske diplomatije.

„Zazvučalo je kao senzacija. Početkom Nove godine mediji u Beogradu su na sve strane prenosili izjavu srpskog ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića o razgovorima sa gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama o osnivanju zajedničkih diplomatskih predstavništava – pre svega u Africi, Južnoj Americi i Aziji. U razgovorima sa Makedonijom i Crnom Gorom se već prilično odmaklo“, navodi se dalje u članku i podseća na sadržaj izjave ministra Mrkića, koji je inicijativu srpske diplomatije obrazložilo potrebom da se „diplomatska mreža proširi i da su svi koji žele da se priključe – dobrodošli.“ Razlozi za zajedničko diplomatsko delovanje kriju se pre svega u značajnom smanjenju troškova, ali i u želji da se omogući bolji pristup tržištima koja su za taj region do sada delovala nedostižno.

Auswärtiges Amt Serbiens, Belgrad

Ministar Mrkić je na ideju o zajedničkom diplomatskom delovanju došao po ugledu na skandinavski model. Naime, države sa severa Evropa u nekim regionima zaista imaju zajednička diplomatska predstavništva. Istovremeno, srpski šef diplomatije je i sam nekada bio ambasador, pa je tokom mandata od 2006. do 2011. godine u Tokiju, primetio da su i druge države krenule sličnim putem: južnoameričke zemlje su u Japanu za svoje diplomatske misije koristile zajedničku zgradu. O Ivanu Mrkiću, Frankfurter algemajne cajtung dalje piše: „Rođen je 1953. godine, diplomatski zanat izučavao je u Ministarstvu spoljnih poslova Titove Jugoslavije.“

Beogradske diplomate i dalje pate za Jugoslavijom?

Autor teksta primećuje da „beogradske diplomate još uvek boli to što više ne mogu da priušte ono što su u vreme stare Jugoslavije mogli – a očigledno i ne samo njih“. Makedonski predsednik Nikola Gruevski pozitivno je reagovao na inicijativu iz Beograda. Skoplje je navodno o takvom konceptu i ranije razgovaralo sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom – ali i sa Turskom.

Nakon što je postalo jasno da su Srbija i Makedonija najistrajnije u realizaciji „ideje iz jugosfere“, šefovi diplomatija tih zemalja su brže-bolje pojasnili da zajedničko diplomatsko delovanje „ne znači i spajanje spoljne politike Beograda i Skoplja, i da inicijativa nema nikakvu političku pozadinu.“ Cilj je da se umanje troškovi diplomatskih misija i omogući prisustvo malih država sa Balkana tamo gde to trenutno nije moguće.

Umanjiti troškove i ništa više!

Frankfurter algemajne cajtung podseća na sukcesivnu raspodelu imovine bivše SFRJ i činjenicu da su neke zemlje nasledila ogromna diplomatska zdanja, a to znači da u međuvremenu raspolažu viškom prostora. Ipak, ponuda Beograda „odnosi se samo na šest od sedam zemalja nastalih nakon raspada Jugoslavije, jer Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Istovremeno, malo je verovatno da će Hrvatska i Bosna i Hercegovina hteti da dele diplomatski krov sa nekadašnjim neprijateljem – Srbijom. Ali sa Makedonijom to ide lakše, kao i sa Crnom Gorom.“

„Da li na jugu Balkana ponovo dolazi do diplomatskog zajedništva, onog koje je nekada ratom razoreno“, pita se autor članka. Jedno je sigurno, i to primećuju gotovo svi poznavaoci prilika na Zapadnom Balkanu: Jugoslavije više nema, ali kulturno, jezički i privredno novonastale države su i dalje veoma bliske jedna drugoj. „Ljudi koji žive na prostoru između austrijske i grčke granice i dalje imaju mnogo toga zajedničkog. Jugoslavije je nestala, ali je umesto nje nastala Jugosfera.“

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković