1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Albanija spasava Angelu Merkel?

22. jun 2018.

Albanija bi mogla bude centralna zemlja za prihvatanje izbeglica: nalazi se u Evropi, a van je Evropske unije. To je još uvek samo glasina, ali zvuči kao zlatno rešenje – i za Angelu Merkel i za Evropsku uniju.

https://p.dw.com/p/304G8
Foto: picture-alliance/dpa/K. Nietfeld

Ovo je samo teza, za sada ne više od toga. Albanija bi mogla da postane centralna zemlja za privremeno prihvatanje izbeglica. Predsednik Saveta EU Donald Tusk i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prvi su predstavili ideju o formiranju centara za potražioce azila u Evropi, ali izvan EU.

U razgovoru za DW na albanskom, portparol bečke vlade Peter Launski-Tifental potvrdio je da se trenutno i sa Albanijom razgovara o formiranju takvog centra. Endri Fuga, direktor za komunikacije i savetnik albanskog premijera, kaže međutim za DW da nema nikakvog zahteva niti diskusije o tom pitanju. Opozicija u Albaniji to vidi drugačije. Ona čak optužuje vladu da izbegličkim centrima kupuje brže pristupanje EU.

Polazna pozicija

Balkanska ruta koja ide preko Albanije i dalje se koristi. Izbeglice dolaze uglavnom preko Sredozemnog mora, ali Italija, Malta ili Grčka više ne žele da ih prihvataju u velikom broju. A Evropska unija i Nemačka žele da se otarase onih kojima nije odobren azil. Kakve to ima veze sa Albanijom?

Prednost Albanije

Mala balkanska država leži duž izbegličke rute i na Sredozemnom moru, odakle dolazi većina izbeglica koje u Evropu kreću brodovima. Luka Drač ima dovoljno kapaciteta da primi veće kontigente izbeglica. Brodovi sa izbeglicama koje bi pratili brodovi Fronteksa, mogli bi da pristanu u Draču, a izbeglice bi potom bile registrovane na albanskom tlu. Ako se ispostavi da nemaju pravo na azil, bili bi direktno vraćeni u svoje zemlje, a potencijalni azilanti mogli bi da budu distribuirani u EU.

Posebno atraktivno za zemlje EU: Albanija nije deo Unije. U njoj ne važe propisi EU, kao što su Šengenski sporazum ili Dablinski ugovor. Međutim, Albanija je članica NATO i stoga je usidrena u bezbednosnom savezu zapadnih država. U Albaniji trenutno nastaje anti-teroristički centar Alijanse. Pored toga, na severu Albanije nalaze se visoke planine, što znači dodatnu, prirodnu sigurnost granica. 

Da li je Albanija spremna?

Albanija ima puno iskustva u zbrinjavanju izbeglica: 1998/99 je primila i do milion stanovnika Kosova.

Osim toga, u zemljama Zapadnog Balkana je tokom izbegličke krize 2015. izgrađen značajan kapacitet za prijem migranata. Ti prijemni centri su do sada praktično neiskorišteni, u albanskim medijima cirkulišu brojke o samo nekoliko hiljada ljudi.

Griechenland Idomeni Flüchtlingslager
Izbeglice u GrčkojFoto: picture-alliance/dpa/K. Nietfeld

Portparol UNHCR-a za Jugoistočnu Evropu Neven Crvenković potvrdio je za DW da je Albanija od 2017. udvostručila svoje kapacitete. U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Fatmir Ksafaj vodi niz bilateralnih razgovora u evropskim prestonicama, u četvrtak (21.6.) je bio u Berlinu. Tema razgovora je bila i migracija.

Šta bi EU imala od toga?

Za razliku od Libije, Albanija je sigurna zemlja na evropskom tlu, ali na vratima EU. Albanija takođe želi da postane članica EU i stoga je spremna da se pridržava standarda Unije, poput ljudskih prava. UNHCR potvrđuje da Albanija dobro tretira izbeglice.

To su sve tačke koje Libija, o kojoj se raspravlja kao alternativi – ne ispunjava. Pre svega, EU tamo ne može da deluje kao regulatorna vlast. Libija je država bez strukture i lidera.

Šta bi od toga imala Angela Merkel?

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je na svom poslednjem sastanku s austrijskim kancelarom rekao da podržava ideju o migracionim centrima van EU. Portparol Nemačke Vlade Štefen Zajbert, s druge strane, to u sredu (20.6.) nije želeo da komentariše – zbog specijalnog samita EU koji se održava u nedelju u Briselu.

Mogući „albanski dil“ imao bi ogroman značaj za opuštanje u sporu unutar Nemačke: Albanija bi bila „humano“ rešenje. I bezbednosni zahtevi Zehofera bili bi ispunjeni: kontrolisani postupci za proveru izbeglica pod nadzorom EU, ali izvan EU. Horst Zehofer bi mogao da bude zadovoljan i to da proda kao uspeh tokom predstojeće izborne kampanje u bavarskoj. Kriza savezne nemačke vlade faktički bi bila okončana.

„Albansko rešenje“ moglo bi da bude korisno i za Albaniju: socijalistička vlada u Tirani pod pritiskom je konzervativnih krugova u Nemačkoj, posebno CDU. Preporuka za samit EU o otvaranju pregovora o pridruživanju sa Albanijom dovedena je u pitanje zbog stvari koje se tiču pravne države. Albanija bi tu mogla da profitira od sporazuma o izbeglicama, jer bi zemlje EU sigurno veoma rado da se zahvale Tirani za takvo rešenje migracione krize.

Sve u svemu, bilo bi to solomonsko rešenje u duhu balkanske poslovice: „I vuk sit i ovce na broju“. Ono bi bilo prihvatljivo za sve: za Evropsku uniju, za Albaniju, ali i za Angelu Merkel i Horsta Zehofera.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android