Al Kaida je i dalje tu | Evropa | DW | 11.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Al Kaida je i dalje tu

Pre tačno deset godina je Al Kaida izvela terorističke napade u Madridu. Žil de Kerhove, poverenik EU za borbu protiv terorizma, u intervjuu za DW kaže da pretnja nije prošla. Samo je promenila oblik.

DW: Pre deset godina (11. mart 2004) bili smo svedoci terorističkih napada na vozove u Madridu u kojima je poginula 191 osoba, a povređeno preko 2.000. Da li se takvog scenarija treba plašiti i danas?

Žil de Kerhove: Rekao bih da se od Madrida ili napada na Njujork i Vašington pretnja iz korena promenila. Tada smo bili konfrontirani sa Al Kaidom koja je bila dobro strukturirana organizacija, povezana poput nekakvog međunarodnog preduzeća. Danas se to promenilo. Imamo male nezavisne ćelije Al Kaide u svakom kutku sveta. Imamo i vukove samotnjake koji deluju inokosno, bez veze sa Al Kaidom. U poslednje vreme sve više Evropljana odlazi u Siriju da bi učestvovalo u ratu. To je sve veći izazov.

Da li su islamistički teroristi i dalje najveća pretnja ili u međuvremenu postoje druge grupe?

Ne, počinioci koji su povezani sa Al Kaidom ili inspirisani njom ostaju najveća pretnja za Evropu.

Ali vidimo i porast nasilja desnih ekstremista. Tu pre svega mislim da masovno ubistvo koje je počinio Anders Bering Brejvik u Norveškoj.

Da, ali to nije isti red veličina. Imali smo desne ekstremiste koji su ubijali migrante u Nemačkoj i imali smo slučaj Brejvika. Na tom području moramo možda više da preduzmemo. Kada govorim o teroru, ne bih govorio o islamistima jer ne treba terorizam povezivati sa religijom. Zato bih rekao da je opasnost od Al Kaide i dalje najveća.

De Kerhove: Države Arapskog proleća ostaju u fokusu

De Kerhove: Države Arapskog proleća ostaju u fokusu

Kako se na Evropu odražava konflikt u Siriji, koji ste pomenuli, ili onaj u Avganistanu?

Sve više država propada ili se raspada. To pojačava pretnju. Poznato je da terorističke grupe upravo biraju takve države, da se u njima pregrupišu, obučavaju nove borce i ojačaju. Stoga u narednom periodu u fokusu ostaju države koje je dotaklo Arapsko proleće. Mnoge od njih su tokom revolucija razgradile ili oslabile svoje tajne službe jer su one bile simbol represije. To je izazov, jer su terorističke ćelije veoma pokretljive. Pre svega se gleda u Avganistan, ali ne smemo zaboraviti i Irak. Zatim sve države koje okružuju Siriju, Egipat sa Sinajem, gde se formiraju terorističke grupe. Vidimo Libiju koja još ne može da se ponovo uspostavi kao stabilna država. Tamo, posebno na jugu zemlje, postoje opasna mesta. Evropa treba više da preduzme kako bi pomogla ovim državama da izgrade funkcionalne bezbednosne aparate.

Pomenuli ste i borce koji odavde, iz Evrope, odlaze u Siriju. Nekima je dovoljan internet da ih za to zainteresuje. Pretpostavlja se da se odande vraćaju kao radikalizovani prekaljeni borci. Kolika je opasnost od takvih povratnika?

Konflikt u Siriji je pravi magnet. Ima najmanje 2.000 Evropljana koji su na tamošnjem ratištu ili su se već vratili. Nisu svi pretnja, ali to mogu da postanu. Obučeni su, znaju kako se koristi kalašnjikov ili kako se pravi bomba. Svakako imaju radikalne stavove. Kroz kontakte sa prijateljima grade mreže koje prekrivaju čitav svet. Znamo da je 60 odsto počinilaca obučavano u inostranstvu ili da se tamo borilo. Zbog toga nam treba inteligentna politika da postupamo sa povratnicima na najbolji mogući način.

Pre deset godina su članice EU svaka za sebe imale strategije protiv terorizma. Da li je danas ta strategija bolja, kada se odrana od pretnji koordinira u Briselu?

(smeh)

Zašto se sada smejete?

Zato što treba da ocenim sopstveni rad. Ali zaista smo napravili velike korake kada se radi o konceptima, ali i praktičnom poslu. Imamo zajedničku politiku u EU što se tiče policije i pravosuđa. Više investiramo u prevenciju kako bismo održali budnost. Angažujemo se više i u trećim zemljama kako bismo tamo pojačali kapacitete za odbranu od terorizma. Istovremeno, pojedinačne države EU ostaju jedine odgovorne za sopstvenu bezbednost. To jasno stoji u Lisabonskom ugovoru. EU pomaže članicama, ali ne može da ih zameni.

Bolja obaveštajna saradnja se često navodi kao ključ za sprečavanje terorističkih napada. Da li je takvom kooperacijom već sprečen neki teroristički akt poslednjih godina?

Da, naravno. Sve države članice su kroz jaču saradnju raznih tajnih službi uspele da spreče konkretne napade. To se ne objavljuje uvek, jer je u nekim slučajevima uputnije da istrage ostanu tajne. Zaista, posle Madrida (2004) i Londona (2005) nismo imali veće napade. To je već nešto.

Poprište jednog od deset napada u Madridu (11. mart 2004)

Poprište jednog od deset napada u Madridu (11. mart 2004)

Svakako je jedan od ključeva uspeha i saradnja sa SAD, ali tamošnje tajne službe nisu baš popularne u Evropi ovih dana. I neke evropske službe učestvuju u masovnom sakupljanju podataka građana… da li je to zaista neophodno?

To je dobro pitanje. Neophodna nam je saradnja sa Sjedinjenim Državama. Njihove obaveštajne službe dolaze do brojnih saznanja koje dele sa nama. To nam pomaže. Uvek sam bio za to da još ojačamo razmenu podataka. To treba i nama i Americi. Sa druge strane, otkrića Edvarda Snoudena su otvorila masu pitanja i to jeste kamen spoticanja. Hoćemo da SAD bolje štite privatnost i podatke Evropljana.

Kao odgovor na masovnu američku špijunažu bilo je predloga i da EU formira nekakvu protivtežu, jednu veliku tajnu službu. Šta mislite o tome?

Lisabonski ugovor ne predviđa tako nešto. Tamo jasno piše da države članice ostaju odgovorne za tu delatnost. U ovom trenutku 28 članica nije spremno na promene. To ne znači da takva tajna služba nije moguća u budućnosti, ali se plašim da će se to desiti tek kada ja odem u penziju.

Možete li, deset godina od Madrida, da obećate da se tako nešto neće ponoviti na evropskom tlu?

Ne, ne postoji stoprocentna bezbednost. Niko danas ne može da tvrdi da se tako nešto neće ponoviti. Ali smo se popravili u proteklih deset godina. Razmenjujemo više podataka. Radimo u raznim pravcima, ali bih posebno upozorio da moramo da ostanemo budni i spremni na sve s obzirom na 2.000 Evropljana koji se vraćaju sa ratišta u Siriji.

Žil de Kerhove (57) je od 2007. godine koordinator Evropske unije za borbu protiv terorizma. Godinama je radio kao pravni stručnjak u Savetu EU i vodio je kancelariju belgijskog Ministarstva pravosuđa. Evropska unija je uvela funkciju koordinatora za antiterorizam upravo 2004. godine, posle napada u Madridu. Prvi koordinator, Gi de Vris, povukao se 2007. optužujući evropske države zbog manjka saradnje.

intervju: Bernd Rigert / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković