Ako počnu podele - završićemo u paklu

Iz regiona Zapadnog Balkana put Evropske unije trenutno stižu uglavnom pozitivne vesti, ocena je velikog broja zemalja članica Unije. Početak direktnih razgovora Beograda i Prištine, otvaranje strukuralnog dijaloga u Bosni i Hercegovini kao i hapšenje Ratka Mladića, prema rečima šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, obeležili su period za nama. Istovremeno i završetak pristupnih pregovora Hrvatske trebalo bi da predstavlja ohrabrenje za druge zemlje regiona, poručio je šef slovačke diplomatije Mikulaš Dzurinda. On u razgovoru za Dojče vele posebno ukazuje na zastoj u evrointegracionim procesima BiH i poziva zemlju da ojača svoje napore u tom pravcu.

„Potrebno je nešto nalik ’pozivu za buđenje’ u Sarajevu. Ako do toga dođe biće dobro, ako ne dođe zemlja će izgubiti tempo sa svojim susedima“, rekao je Dzurinda i dodao da bi izbor novog šefa EU delegacije u BiH Petera Sorensena, trebalo da pomogne zemlji na njenom evropskom putu.

Dzurinda: Srbija je odlučila!

Šef slovačke diplomatije očekuje i da će 2011. biti godina u kojoj će i Srbija dobiti kandidatski status. On ovom prilikom podseća na razumevanje i fleksibilnost Beograda prilikom usaglašavanja teksta rezolucije o Kosovu sa Briselom, početak dijaloga sa Prištinom, kao i isporučivanje generala Mladića Hagu.

„Ova tri značajna koraka pokazuju da je Srbija odlučila i da mi moramo da odgovorimo na ovaj trenutak i ovakakav napredak. Očekujem da će do kraja godine Srbiji biti odobren status zemlje kandidata za članstvo u EU“, rekao je Dzurinda.

Dok je za slovačkog šefa diplomatije pitanje dobijanja kandidature i datuma za početak pregovora „manje više povezano“ i trebalo bi da usledi jedno za drugim, njegov češki kolega Karel Švarcenberg kaže da se o mogućnosti davanja i kandidature i datuma za početak pristupnih pregovora Srbiji i dalje raspravlja među evropskom 27-com.

Na pitanje da li bi hapšenje preostalog haškog optuženika Gorana Hadžića, moglo da predstavlja uslov za novu stepenicu Srbije ka EU, Švarcenberg kaže da je važno da svi ratni zločinci budu izručeni Hagu, ali i dodaje: „Pitanje progresa Srbije ka EU za mene je veoma važno, i po mom mišljenju ne bi trebalo da zavisi od sudbine jednog kriminalaca. Ali ima i onih koji misle da bi prvo poslednji optuženi trebalo da se nađe u Hagu.“

Švarcenberg: Podele vode u pakao

Sa druge strane iz Brisela se moglo čuti da će rešavanje odnosa sa Kosovom biti jedan od kriterijuma koji će zemlje članice gledati prilikom procene ispunjenosti uslova Srbije na putu evrointegracija. I dok je za slovačkog ministra spoljnih poslova Mikulaša Dzurindu, ovde prihvatljivo ono rešenje o kome se dogovore Srbija i Priština, Švarcenberg pak upozorava da rešenje koje bi podrazumevalo podelu Kosova svakako ne bi bilo dobra ideja:

„Mislim da bi trebalo da prestanemo sa podelama. Ako počnete sa podelom Kosova, onda podelite Bosnu i Hercegovinu, a onda i sever Srbije, jer možete reći da bi mađarsko stanovništvo u Vojvodini trebalo pripojiti Mađarskoj. Ako počnu podele u Evropi, završićemo u paklu, što se i desilo u prvoj polovini 20. veka.“

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković