1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ako ovako nastavimo, ribe u moru više neće biti

Svaki Nemac godišnje u proseku pojede oko 15 kilograma ribe. To je četiri puta više nego što nemački ribari u evropskim vodama smeju da ulove. Zato se traga za opcijama lova van EU, što takođe ne bi smeli.

„Danom zaovisnosti od ribe“ (Fish Dependence Day) u nedelju, 6. aprila 2014. u Nemačkoj počinje i “sezona” uvoza ribe i rakova iz morskih voda van EU. Dan zavisnosti od ribe proglasila je britanska fondacija „New Economics“ i to za svaku zemlju Evropske unije posebno. U Italiji će ovaj dan biti obeležen 13. aprila, u Portugalu gde svaki stanovnik godišnje pojede oko 60 kilograma ribe, Dan zavisnosti od ribe biće 1. maja. A kada se izračunaju i izređaju sve zemlje članice EU, njihov zajednički datum/dan od kojeg na dalje statistički gledano moraju da uvoze ribu jeste 11. jul. Drugim rečima, gotovo polovina ribe koju građani EU konzumiraju tokom jedne godine, dolazi iz neevropskih voda.

Decenijama se nije činilo ništa

Za novonastalu situaciju krivi su sami Evropljani. „Zaista je tako. Mnoga područja u evropskim vodama su zbog prevelikog ribolova u strašno lošem stanju. Ovde se već decenijama lovilo daleko više ribe nego što je ta vrsta prirodnim putem mogla da se razmnožava“, kaže Nina Volf iz nevladine organizacije Ocean2012. Samim tim, „Dan zavisnosti od ribe“ može se shvatiti kao jedna vrsta upozorenja i opomene upućene nemačkoj vladi (ali i nadležnim u drugim EU državama) da pod hitno moraju preduzeti odgovarajuće korake kako bi se popravila situacija i povećala količina ribe u nemačkim vodama.

Ali, kako bi uopšte do toga moglo doći, neophodno je da prođe neko vreme „mira“ tokom kojeg bi se riba tako reći mogla oporaviti. Organizacije poput Grinpisa i WWF, već su uputile apel i savet potrošačima u kojem stoji, kako bi bilo najbolje kada bi na neko vreme odustali od konzumacije i kupovine ribe kao što su skuše, jegulje, crveni grgeč i morski bakalar. S obzirom da istovoremno oko 30 odsto svetskih voda važe kao područja sa manjkom ribe, fondacija WWF preporučuje obustavu kupovine za oko 101 vrstu ribe, koja u Nemačku dolazi iz uvoza.

Ovakvim upozorenjima apeluje se na potrošače i industriju u nadi da će situacija u evropskim vodama popraviti. Organizacija Ocean2012 zajedno sa humanitarnom organizacijom „Brot für die Welt“ (Hleb za svet), od nemačke savezne vlade traži da konačno počne sa primenom reformi, koje zahteva EU u domenu ribarstva (na snazi od januara ove godine). „To je u našem interesu. Nemačka je bila jedna o zemalja koje su podstakle ove reforme. Prema novim pravilima, do 2020. godine bi evropske vode trebalo da se oporave i da ponovno imaju dovoljno ribe“, kaže državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, Ursula Flahsbart.

Brodovi s mongolskim zastavama

Međutim, prema novim pravilima, evropski ribari moraju da se pridržavaju pravila ne samo u domaćim vodama, već i van njih. „Primera radu, u Africi takođe nedostaje ribe koja je potrebna tamošnjem stanovništvu za život. EU mora drastično da smanji i ulov ribe u svetskim morima. Sporazumi u domenu ribarstva sa zemljamam u razvoju mogli bi da se sklapaju samo u vanrednim slučajevima, na područjima na kojima ima više nego dovoljno ribe. Osim toga, riba ulovljena van Evrope, morala bi da se obrađuje u dotičnim zemljama kako bi bilo i radnih mesta”, upozorava Francisko Mari iz humanitarne organizacije “Brot für die Welt”.

On dodaje kako je situacija posebno teška na jugu Evrope, u Španiji, budući da tamo gotovo i ne postoji kontrola brodova. „Uslove pod kojima brodovi tamo plove gotovo je i nemoguće kontrolisati. U međuvremenu su tamo primećeni brodovi sa mongolskom zastavom iako ta zemlja ni nema more“, kaže Mari. Najveći problemi je u vodama Namibije; gde čak 90 odsto ulovljene ribe odlazi u Evropu. Samoj zemlji ostaje nešto nekvalitetne ribe ili ništa.

Mari pozitivno ocenjuje odluku Evropskog ribarskog saveta kojom je objavljena „crvena lista“ zemalja koje se ne pridržavaju međunarodnih pravila. Na samom vrhu su Gvinija, Belize i Kambodža. Prema toj odluci nijedna zemlja EU ne sme da kupuje ribu iz ovih zemalja. Ali i ovde su pronađeni načini zaobilaska pravila iz Birsela. U vodama Gvineje se već godinama primećuju kineski brodovi, koji ribu na evropske brodove istovaruju na otvorenom moru – daleko od očiju javnosti i kontrola.

Autor: Sabine Kinkarc / žt
Redakcija: Jakov Leon