1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ako ne kažeš „da“, ubiću te!

Nemačko ministarstvo za porodicu po prvi put je predstavilo rezultate naučnog istraživanja o prisilnim brakovima u Nemačkoj. Studija se zasniva na pouzdanim podacima dobijenim od savetovališta.

Venčanje je lepo samo kada obe strane to žele

Venčanje je lepo samo kada obe strane to žele

Kristina Šreder i Marija Bemer predstavljaju studiju u Berlinu

Kristina Šreder i Marija Bemer predstavljaju studiju u Berlinu

Do sada je bilo malo naučno utemeljenih saznanja o tom problemu i zato je Ministarstvo za porodicu i socijalno staranje naručilo istraživanje na temu prisilih brakova, koje se bazira na podacima iz raznih institucija za savetovanje. Istraživanje je predstavljena u sredu (9.10.) u Berlinu i iz nje proizlazi da je u 2008. godini registrovano 3.443 slučaja prisilnih brakova.

„Prisilni brakovi u Nemačkoj su kazneno delo, ali stvarnost je mnogo složenija nego zakoni na papiru“, rekla je ministarka za porodicu Kristina Šreder. U sklopu studije obrađeni su podaci iz 830 savetovališta iz cele Nemačke. Pri tom, naglasila je ministarka, mora biti jasno da tamo (u savetovališta) dolaze ’samo hrabri’.“ Jer onaj ko se usprotivi prisilnom braku rizikuje izolaciju od sopstvene porodice. To je razlog što su prave brojke, koje uključuju i one žrtve do kojih se ne može doći jer su u strahu, puno veće i niko sa sigurnošću ne može da ih proceni.

Nemački pasoš nije nikakva zaštita

U Saudijskoj Arabiji se devojčice udaju još dok su prava deca

U Saudijskoj Arabiji se devojčice udaju još dok su prava deca

Većina žrtava ima migrantsku pozadinu: 23 odsto ih je rođeno u Turskoj, osam odsto u Srbiji, Crnoj Gori ili na Kosovu, po šest odsto u Avganistanu i Iraku, pet odsto u Siriji, tri odsto u Maroku i po dva odsto u Albaniji, Libanu i Pakistanu. Čak 32 odsto onih koji su bili prisiljavani na brak protiv njihove volje rođeno je u jemačkoj, a 44 odsto ima nemačko državljanstvo. Nemački pasoš i dugogodišnji boravak u Nemačkoj, kako pokazuje predstavljena studija, nisu nikakva zaštita od arhaičnih struktura sopstvene porodice.

Prema navodima žrtava, više od 83 odsto roditelja koji primoravaju svoju decu u prisilni brak su muslimani. Gotovo trećina osoba koje su prisilno venčane ili pokušale da budu prisilno venčane imaju 17 i manje godina, a 40 odsto ima između 18 i 21 godinu.

Teško krštenja ljudskih prava

Ministarka Šreder poručila je muslimanima u Nemačkoj: „Trebalo bi manje manje da se svađamo oko toga da li je islam deo problema, a više da se zapitamo može li on da bude deo rešenja ovog problema“. Poverenica vlade Nemačke za integraciju Marija Bemer smatra da bi u traženje rešenja trebalo uključiti i zemlje porekla osoba koje su njime pogođene. Ona je ukazala na to da već postoje kontakti sa turskom ministarkom porodice.

Bemerova je okarakterisala prisilni brak kao teško kršenje ljudskih prava. Ona je takođe ukazala da uz prisilni brak ide prekid školovanja ili obrazovanja i apelovala da se područje školstva i obrazovanja jače senzibilizuje za tu temu. O prisilnim brakovima se mora govoriti u nastavi, a morala bi da nađe i mesto u obrazovanju nastavnika, rekla je Bemerova. Prema rezultatima istraživanja, dve trećine škola potpuno ravnodušno gleda na taj problem.

Jezik je ključ

Engin i Cejlan Onuk - u njihovoj domovini Turskoj prisilni brak je još čest običaj, oni su mu se pokorili

Engin i Cejlan Onuk - u njihovoj domovini Turskoj prisilni brak je još čest običaj, oni su mu se pokorili

Mlade migrantkinje s lošim znanjem nemačkog obraćaju se savetovalištima za pomoć tek na podsticaj trećih osoba. Jezik je zato, rečeno je, „ključ za samouvereni, slobodni životni put, nezavisan od roditelja“. Poverenica za integraciju Marija Bemer u rezultatima studije o prisilnim brakovima vidi potvrdu ispravnosti odluke Bundestaga da prisilni brak zakonski definiše kao kazneno delo i produži na deset godina rok za vraćanje migranata koji su prisilno dovedeni u Nemačku, da bi tu bili venčani.

Dve trećine žrtava prisilnih brakova su tokom svog odrastanja bile izložene nasilju. Povezanost porodičnog nasilja i prisilnog braka ministarka Šreder ocenila je kao alarmantno.

Opozicija zamera vladi da su sve mere koje preduzima protiv problema prisilnih brakova čista simbolika i da se žrtvama ne može pomoći samo smernicama za škole, onlajn-savetovalištem i sos-telefonom koji će, inače, biti aktiviran tek krajem iduće godine.

Autorke: S. Riperger / D. Dragojević
Odgovorni urednik: I. Đerković