1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ahtisariju Nobelova nagrada za mir

agencije10. oktobar 2008.

Bivši finski predsednik Marti Ahtisari dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir za njegova zalaganja u rešavanju međunarondih konflikata i u izgradnji trajnog mira.

https://p.dw.com/p/FXh1
Marti Ahtisari, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir
Marti Ahtisari, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mirFoto: AP

"Norveški Nobelov komitet odlučio je da dodeli Nobelovu nagradu za mir za 2008. Martiju Ahtisariju za njegove velike napore u rešavanju međunarodnih konflikata, na više kontinenata i duže od tri decenije", navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.

U poslednjih 20 godina, Ahtisari je "igrao značajnu ulogu u naporima da se reši nekoliko ozbiljnih i višegodišnjih konflikata", piše u saopštenju, u kome se navodi njegovo zalaganje u rešavanju konflikata od Namibije i Aceha do Kosova i Iraka.

On je, takođe, dao konstruktivan doprinos rešavanju konflikata u Severnoj Irskoj, Centralnoj Aziji i zemljama Afričkog roga, piše u obrazloženju.

"Naravno da sam vrlo zadovoljan tom odlukom, i vrlo zahvalan, rekao je Ahtisari za norveški javni radio NRK. Upitan da kaže šta smatra svojim najvećim dostignućem, on je rekao: "Naravno, Namibija je apsolutno najvažnija zato što je za nju trebalo toliko mnogo vremena". Ahtisari je takođe pomenuo kao značajne i njegov rad u provinciji Aceh u Indoneziji i na Balkanu.

Ahtisari je bio posrednik u pregovorima o Kosovu početkom 2007. godine
Ahtisari je bio posrednik u pregovorima o Kosovu početkom 2007. godineFoto: AP

Posrednik na Balkanu

Marti Ahtisari bio je predsednik Finske od 1994. do 2000. godine. Rođen je 23. juna 1937. godine, u gradu Viipuri koji je od 1944. priključen Sovjetskom Savezu. Srednju školu i fakultet završio je u Oulu, finskom industrijskom gradu. Diplomirao je 1959. na Učiteljskoj akademiji.

Od 1965. godine radio je u Ministarstvu inostranih poslova. Bio je ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku, Zambiji i Somaliji i više puta angažovan od strane UN.

Od septembra 1992. do aprila 1993. bio je predsednik Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu na Međunarodnoj konferenciji za bivšu Jugoslaviju, a 1993. je izabran za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju. Pored nemačkog kancelara Gerharda Šredera, ruskog specijalnog izaslanika Viktora Černomirdina i zamenika američkog državnog sekretara Stroba Talbota, odigrao je odlučujuću ulogu u rešavanju krize na Balkanu juna 1999. tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ahtisari je tok pregovora do detalja opisao u svojoj knjizi objavljenoj i u Srbiji pod naslovom "Misija u Beogradu".

Generalni sekretar UN Kofi Anan je 1. novembra 2005. godine imenovao Ahtisarija za svog specijalnog predstavnika na pregovorima o statusu Kosova. Pregovori su počeli 20. februara 2006, a u aprilu 2007. Ahtisari je, na sednici Saveta Bezbednosti UN, predstavio svoj predlog rešenja statusa Kosova koji je predviđao nezavisnost Kosova uz međunarodni nadzor. Rezolucija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova nije usvojena u Savetu bezbednosti UN.

Nobelova nagrada za mir, koja se sastoji od diplome i čeka od 10 miliona kruna (milion evra), biće zvanično uručena Ahtisariju na ceremoniji u Oslu 10. decembra.