Ahtisari o Siriji: Izbori su najbolje rešenje | Politika | DW | 08.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ahtisari o Siriji: Izbori su najbolje rešenje

Mišljenje srpskoj javnosti dobro poznatog finskog diplomate Martija Ahtisarija je da je prilika propuštena još na početku nemira. Tada je trebalo organizovati slobodne izbore. Odgovornost je na SB UN.

default

Martti Ahtisaari Archivbild 2011

Ahtisari tvrdi da bi i danas izbori bili najbolje rešenje, ali da ih nije lako organizovati. „Ne verujem da bilo koja sirijska vlada sada može da organizuje izbore. Organizator mora biti neko drugi. Da li to mogu biti Ujedinjene nacije? Tehnički, UN su kompetentne za tako nešto. Ipak, prethodno je potreban dogovor da sve strane odlože oružje, i da nenaoružani građani idu na glasanje. Bila bi potrebna prilična vojna sila – prema mom iskustvu oko 10.000 vojnika da održe bezbednost. U Namibiji sam imao 3.500 vojnika i 1.500 policajaca, dakle ukupno 5.000, a Namibija je bila mnogo mirnija od Sirije“, rekao je Ahtisari za DW.

Krvoproliće

Finski diplomata, dobitnik Nobelove nagrade za mir prst upire u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Da su članice tog tela kojim slučajem imale jedinstven stav o prilikama u Siriji, krvoproliće u toj zemlji bi možda već bilo obustavljeno.

„I dalje ne želim da poverujem da Amerikanci i Rusi ne mogu da sednu za sto i dogovore neko rešenje. Nadam se da će naći mogućnost da se održe izbori. Pitanje je samo kako? Neki predlažu da se formira prelazna vlada, ali to oduzima previše vremena. Šta će se tokom tog perioda dešavati sa naoružanim borcima? Iskustvo nažalost pokazuje da bi se krvoproliće nastavilo.“

Ne davati legitimitet Asadovom režimu?

München Sicherheitskonferenz Ahmet Davutoglu

Ahmet Davutoglu

I šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu veruje da se izgubilo dosta vremena, ali se za rešenjem i dalje mora tragati. Na dijalog strana u sukobu gleda sa skepsom, jer on ne bi trebalo da daje legitimitet predsedniku Sirije, Asadu.

U intervjuu za DW, turski ministar inostranih poslova upozorava na interpretaciju građanskog rata u Siriji kao religijskog sukoba. Ovakva interpretacija išla bi na ruku režimu, tvrdi on. Činjenica je da veliki broj eksperata ukazuje na to da se podela između onih koji podržavaju i onih koji se protive Asadovom režimu unutar regiona sve više kreće religijskim linijama. Naime, Turska, Saudijska Arabija i druge sunitske države, usprotivile su se nameri Asada da ostane na vlasti. S druge strane, zemlje u kojima je dominantno Šiitsko stanovništvo, kao što su Iran, Irak ali i libanski islamski militanti Hezbolah podržavaju Asada. Uprkos tome Davutoglu, sukobe u Siriji ne želi da okarakteriše kao verske.

„Rekao bih apsolutno ne, jer to nije rat Sunita i Šiita. Postoji tenzija, problem između diktatorskog režima i naroda. Na primer, u Egiptu ili Libiji vođe su bile Suniti. I tada smo bili protiv njih, kada su pokušali da muče narod u tim zemljama. Generalan problem regiona nisu verske sekte. Problem je odnos ljudi i struktura Hladnog rata – autoritarnih režima, diktatora. A u Siriji, ne bi bilo fer reći da se veliki broj Alavita bori protiv režima, jer su u opoziciji“, kaže turski ministar.

Nije reč o verskom sukobu

On tvrdi da sirijski režim želi sukobe da učini sektaškim ratom, kako bi oko sebe okupio određene grupe. Međutim, o sukobima sa religijskom pozadinom, ne može se govoriti, kaže Davutoglu i odgovornost za krvoproliće u Sirije prebacuje na predsednika Bašara al-Asada.

„Mesecima tokom 2011. i 2012. godine, Turska je pokušavala, a kasnije su isto radili i Kofi Anan i drugi igrači, svi su pokušavali da ubede Bašara al-Asada da razgovara. Ali Bašar al-Asad je odbio dijalog sa opozicijom van Sirije i tvrdio da su u ovoj opoziciji teroristi. Tako da, da li će priznati opoziciju, Nacionalnu koaliciju Sirije, kao novog igrača u Siriji? Bez priznavanja Nacionalne koalicije Sirije ili opozicije, kakav bi to dijalog bio? Ne može biti dijaloga ako Bašar Asad tvrdi da su svi ovi ljudi teroristi.“

Autor: Karsten Knip / Ana Bogavac
Odg. urednik: Jakov Leon