1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ahilova peta evropske politike Angele Merkel

U sporu oko budžeta EU za naredni period, nemačka kancelarka Angela Merkel je zatražila od Evropskog parlamenta da pokaže spremnost na kompromise. U vladinoj izjavi u Bundestagu ona je uglavnom hvalila nacrt EU.

Šefovi država ili vlada EU su se 8. februara dogovorili o budžetu za period od 2014. do 2020. godine. To je prvi nacrt budžet kojim je predviđeno manje izdataka nego u periodu koji mu je prethodio i obuhvata 960 milijardi evra. Njega, doduše, treba da odobri Evropski parlament, koji se tome protivi. Poslanici tvrde da ovaj budžet nije dovoljan za unapređenje privrednog rasta i investicija EU. Štaviše, predsednici četiri velika poslanička kluba EU-parlamenta su na neuobičajen način, odmah po završetku samita, podneli zajedničku izjavu prema kojoj Evropski parlament ne može da podrži dogovor koji je na njemu postignut.

S druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da je nacrt budžeta EU utoliko opravdan što „nikome u Evropi ne bi moglo da se objasni kako to svi u Evropi  moramo da štedimo, a sama Evropa – ne mora.“ Ona je iz Bundestaga poslanicima Evropskog parlamenta poručila da bi bilo bolje kada se u ovom pitanju ne bi gledalo samo na faktore koji razdvajaju Savet i Parlament EU, već na ono što povezuje te dve institucije. Merkelova je naglasila i da su Parlamentu ponuđena dva prilično dalekosežna rešenja: prvo je mogućnost da se menja visina predviđenih sredstava u zavisnosti od budžetskih godina i oblasti; drugo je mogućnost da se u jednom trenutku izvrši rebalans.

Iz Pera Štajnbrika je progovorila frustracija - ocenjuju pojedini nemački listovi

Iz Pera Štajnbrika je progovorila frustracija - ocenjuju pojedini nemački listovi

„Evropa je zamorna“, piše na to list Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) i konstatuje da čak i strastvene pristalice evropskog ujedinjenja moraju da se pomire sa činjenicom da se svaka odluka u EU donosi uz beskonačna natezanja. Komentator ovog lista primećuje da su „neki govornici u Bundestagu pribegli retoričkim kreacijama koje nemaju više ništa sa situacijom u Evropi, već mnogo više sa njihovim sopstvenim samoinsceniranjem i pametovanjem. Tako je na primer protivkandidat Angele Merkel, Per Štajnbrik (SPD) nazvao Merkelovu kancelarkom koja odugovlači sa rešavanjem krize. Ako je to tako, zašto onda SPD na kraju uvek podržava njenu kriznu strategiju?“

„Je li to konstelacija u okviru koje će se rešavati sledeći izbori za Bundestag, odnosno pitanje ko će biti kancelar?“ pita se komentator lista Mitelbajeriše cajtung (Hale):  „Štedljiva švapska domaćica ili dobro plaćeni putujući predavač, svuda omiljena mamica ili britki pametnjaković, žena sa istoka protiv severne svetlosti, ona koja ohrabruje protiv onoga koji obeshrabruje? (…) Angela Merkel je ponovo iskoristila priliku da u vidu vladine izjave naslika sumnjive rezultate jednog samita ružičastima bojama. A Per Štajnbrik je napao kancelarku baš u oblasti u kojoj ona prezidijalno lebdi nad stvarnim problemima. I to je bio vrlo osnovan napad. Jer, gvozdena štednja ne sme da upropasti društvo i privredu – ona mora biti dopunjena pametnim investiranjem. A to je ahilova peta evropske politike Angele Merkel…“

„Iz Pera Štajnbrika je progovorila frustracija – žalopojke izazivača o tome da kancelarka previše lavira i da se ne usuđuje da izađe iz zaklona, nisu bez osnova“, smatra komentator lista Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Kao i pre četiri godine, Angela Merkel je i u ovoj predizbornoj kampanji neuhvatljiva. Ona se uzda u svoju popularnost, ali ne da se uhvatiti ni za glavu ni za rep i pušta konkurenciju da radi šta hoće. To što je Štajnbrik napada i optužuje da je gurnula Grčku u totalno siromaštvo, ona može da preboli – takve debate se zaboravljaju istom brzinom kojom se i započinju. Štajnbriku je preostalo oko sedam meseci da jednu bezizglednu trku pretvori u koliko-toliko izglednu. Ali, za to bi morao da se intenzivnije pozabavi i temama koje ranije nije imao u kalendaru, od porodične politike, preko zdravstva, pa do spoljne politike. (…) Potrebna mu je širi spektar, a do sada mu nije palo na pamet nešto više od zahteva da stambeni prostor ne poskupi i da se postave jasne granice za rast kirija.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković