Agent nemačke BND špijunirao za Amerikance | Politika | DW | 05.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Agent nemačke BND špijunirao za Amerikance

Afera NSA i dalje poprima sve veće razmere, a tako i umešanost nemačkih službi. U međuvremenu je uhapšen i jedan saradnik BND-a, zbog sumnje da je Vašingtonu prosleđivao informacije o radu istražnu komisije.

Od prvih saznanja o nekontrolisanom špijuniranju EU građana, ne prođe gotovo nijedna sedmica, a da se ne otkriju neki novi detalji o „nadgledanju“ američke službe NSA. Upravo zbog toga je pritisak, ne samo na vladu u Berlinu, već i na zvaničnike Evropske unije u Briselu, sve veći. Jer stiče se utisak da se ne čini ništa.

Najnovije turbulencije izazvala je vest o privođenju saradnika nemačke obaveštajne agencije (BND), zbog optužbi da je odavao informacije SAD o radu parlamentarne istražne komisije, koja pokušava da utvrdi razmere špijuniranje službe NSA. 31-godišnji saradnik BND-a, priznao je u informativnom razgovoru da je prikupljao informacije o radu pomenutog tela, a izgleda da je za obavljeni posao dobio 25.000 evra. Budući da je istraga u toku, državni tužilac nije bio u poziciji da iznese više detalja o ovom slučaju. Optužbe za špijunažu „nisu nešto što se olako mogu uzeti zdravo za gotovo“, rekao je Štefen Zajbert, portparol kancelarke Merkel.

Nemački javni servis prenosi da detalj da su prvi rezultati istrage pokazali da je osumnjiči imao kontakte sa američki tajni službama i da ih je barem jednom izvestio o rezultatima rada parlamentarne istražne komisije. Međutim, privedeni saradnik službe BND nije bio priveden zbog odavanja informacija američkog službe, već zbog sumnje da je pokušavao da uspostavi kontakt sa ruskim obaveštajcima. Igrom slučaja se ispostavilo da je u slučaj umešana NSA.

Krajem prošle sedmice, prvi američki „insajderi“ svedočili su pred anketnim odborom Bundestaga. Među njima i Vilijam Bini, bivši šef tehničkog odeljenja u službi NSA, koji je, prema pisanjima nemačkih medija ispričao kako je Agencijom vlada „totalitarni mentalitet“ i tendencija ka potpunoj kontroli informacija o građanima. On je pristup NSA uporedio sa „onim koje je javnost video u slučajevima diktatorskih režima“. I službenik Tomas Drejk, govorio je pred istražnom komisijom, potvrdivši da je NSA blisko sarađivala sa nemačkom službom BND.

EU pojačava sajber odbranu od američkih napada?

Ključna komponenta zvanične sajber odbrane Evropske unije (EU), izričito naglašava značaj zaštite osnovnih prava njenih građana, pa tako i njihovih ličnih podataka, od eventualnih napada u „digitalnom okruženju“. Pre saznanja o opsežnom i sistematskog špijuniranju građana u Evropi, na koje je ukazao bivši agent američke obaveštajne agencije NSA, zakonski okviri Unije nisu ukazivali na rizike nadgledanja tajnih službi savezničkih zemalja.

Thomas Drake im NSA Untersuchungsausschuss 03.07.2014

Tomas Drejk

Snoudenova otkrića su šokirala čitavu Evropu, pre svega zbog činjenice da iza špijuniranja stoje Sjedinjene Američke Države, ali i jedna članica EU – Velika Britanija.

Tek od osnivanja bezbednosne strategije u aprilu 2013. godine, zvaničnici Unije su počeli da eksplicitno da govore o saznanjima o nagledanju američke Agencije za nacionalnu bezbednost, pretnjama i posledicama. Nili Kroes, koji je u Evropskoj uniji zadužen za pitanja „digitalne agende“, pozdravio je inicijativu o opsežnijim merama sajber bezbednosti, u cilju odbrane od napada iz Amerike, ali i drugih zemalja.

„Ali mi bismo sebi prvo morali da postavimo pravo pitanje“, kaže komesar EU, Kroes. „Nije toliko važno zašto SAD žele da špijuniraju telefonski i internet saobraćaj u toj meri, već kako u tome uspevaju? I zašto smo mi nepripremljeni i nezaštićeni od takvih pretnji.“

Jedan od najvećih izazova u tom zadatku, iz perspektive Evropske unije, jeste infrastruktura sajber prostora, koji je u najvećoj meri u privatnom vlasništvu i to kompanija, čija su sedišta u Americi, upozorava Nil Robinson, stručnjak za sajber bezbednost na institutu RAND Evropa. Posledica svega toga jeste nemogućnost nadležnih u EU da u potpunosti zaštite podatke građana.

Političari, pravnici i stručnjaci za informacione tehnologije moraju da razmotre, kakve se mogućnosti postoje u eventualnom stvaranju „evropskog Interneta“ (konceptu koji se navodno takođe razmatra), dodaje Robinson u razgovoru za DW.

Evropski slon u sobi

NSA Untersuchungsausschuss 3.7.2014 Binney

Parlamentarna istražna komisija

Iako se o razmerama špijuniranja NSA u jednom trenutku progovorilo, detalji nadgledanja američke službe GCHQ ostali su u magli nedovoljno rasvetljeni. Ne samo da je Velika Britanija članica NATO saveza, nego i Evropske unije, koja sve države u njenom sastavu obavezuje na poštovanje ljudskih prava.

Ipak, do greške u koracima, došlo je zbog pogrešnog pristupa čelnih ljudi EU, koji su primenu pravila igre prepustila samim članicama. Ovo je samo jedno u nizu pitanja, koja su i dalje u ingerenciji nacionalnih vlada. Lisabonski sporazum (2009) garantuje suverenitet svakoj zemlji EU, posebno u domenu nacionalne bezbednosti, podseća Piter Hustinks, supervizor u zaštiti baza podataka.

Takav pristup je onemogućio kontrolu odluka bilo koje vlade, uključujući i britanske. Pitanje nacionalne bezbednosti je ostalo nedodirljivo. S druge strane, gotovo niko ne pokazuje spremnost da se suprostavi, posebno ne vladi u Londonu u trenucima kada se govori o referendumu (2017) o izlasku ove zemlje iz EU.

„Prevideli smo neke važne mehanizme“, ističe Hustinks, aludirajući na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. „U više navrata smo imali situaciju, koja je ukazivala na to da su odluke Velike Britanije sa istom u suprotnosti i da izostaje adekvatna zakonska zaštita.“

Još prošlog januara je Evropsku sud za ljudska prava od vlasti u Londonu zatražio obrazloženje, povodom tvrdnji da je GCHQ prekoračila ovlašćenja i prekršila član 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Obaveštajne agencije EU proširuju kapaciteta

Međutim, nisu samo Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija u poziciji da nadgledaju građane. Prema informacijama do koji je nedeljnik Špigel došao, najverovatnije zahvaljujući Edvardu Snoudenu, nemačka obaveštajna agencija BND, intenzivno je sarađivala sa NSA poslednjih nekoliko godina. Postoje čak i saznanja da je u Berlinu izdejstvovano „ublažavanja“ Zakona o zaštiti privatnosti, koji je omogućen veći „nadzor“ građana.

Robinson veruje da je većina sličnih službi u Evropi u poziciji da se odbrane od sajber napada. Holandija i Francuska su već pokazale interesovanje sa se proširi saradnja evropskih obaveštajnih službi. On upozorava da bi realizacija te ideje mogla biti sporna, a da bi Brisel mogao upasti u još veću zamku. Da bi odbrana bila efikasna neophodno je da se uspostavi bolja saradnja državnog, javnog i privatnog sektora. Ali razmena informacija između obaveštajnih službi i kompanija koje su u privatnim rukama, takođe bi moglo biti sporna, a prikupljeni podaci zloupotrebljeni.

„Suočavamo se sa paradoksom“, poručuje Robinson, evropski stručnjak za sajber bezbednost. Pravni okvir koji bi ideju o odbrani od sajber napada sproveo u delo, odnosno eventualne izmene u postojećoj odbrambenoj politici EU (CSDP), mogle bi isto tako da dovedu do problema sa kojim se sada suočavamo. Ako ne postoji dovoljna jaka i transparentna kontrola rada obaveštajnih službi, nadgledanje će ostati pod veliki znakom pitanja.

Audio i video