1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

A šta kad se uhapsi Mladić?

U sedištu Ujedinjenih nacija održana je konferencija na kojoj se raspravljalo o tome, šta će biti posle zatvaranja Suda za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, a kada Mladić i Hadžić budu bili uhapšeni.

default

Sud za bivšu Jugoslaviju u dosadašnejm radu potrošio dve milijarde dolara

Na jednodnevnoj konferenciji održanoj u petak u Njujorku raspravljalo se o odnosima međunarodne pravde i sposobnosti sudova u regiji da se prihvate problema odugovlačenja ili čak izbegavanju kažnjavanja krivaca za ratna ili nedela protiv čovečnosti. Kako se čulo na konferenciji, oni koji su se ogrešili o međunarodno pravo odgovaraće pred domaćim sudovima, ako nacionalno pravosuđe u regiji na vreme uspe da se prilagoditi evropskim i svetskim pravnim standardima. Za teže slučajeve biće nadležan stalni Međunarodni krivični sud. Kada se uhapse Mladić ili Hadžić, pomenuti mehanizmi, koje dosad niko nije pojasnio, trebalo bi da se aktiviraju po nekom automatizmu.

Mehanizmi aktiviranja Okupljeni stručnjaci su se u Njujorku bavili pitanjem mehanizama po kojem bi se aktivirali svi sudovi koji se bave bivšim ratnim zločinima - i onog za bivšu Jugoslaviju, u Ruandi, kao i kod specijalnog suda za Sijera Leone. Jer može se očekivati da će ti sudovi u Hagu i službeno prestati sa radom. To je povezano i sa sve većim problemima definisanja rokova, a to otvara i pitanje finansiranja sudova. Samo Sud za bivšu Jugoslaviju potrošio je već oko dve milijarde dolara u svom dosadašnjem radu. Sve se to povezuje i sa trenutkom kada budu uhapšena preostala dva optuženika, Ratko Mladić i Goran Hadžić i kada bi trebalo "odmah da se aktiviraju" određeni "mehanizmi" za oživljavanje suda. Međutim, na konferenciji nije objašnjeno, kako bi ti mehanizmi zaista trebalo da izgledaju u praksi. Na konferenciji u sedištu Ujedinjenih nacija nije naveden ni tačan zatvaranja Suda u Hagu.

Ratko Mladic

Važan begunac još uvek je na slobodi

Čini se da ovoga puta postoje očite namere da se to dogodi i da ICTY dovrši proces svoga zatvaranja. Vidi se i da se značajno smanjuje i broj zaposlenih suda u Hagu", primećuje Dejvid Tolbert, bivši zamenik glavne tužiteljke Haškog suda, Karle del Ponte. " Ne znam kada će sud biti zatvoren, jer vrlo važno suđenje Karađiću tek počinje. Osim toga, na slobodi su još dva važna begunca pa je teško govoriti o konkretnom datumu.”

Nastavak dijaloga Tolbert naglašava, da je i ova jednodnevna konferencija u Ujedinjenim nacijama, zamišljena kao nastavak dijaloga zemalja članica UN, te da se može zaključiti kako još uvek ima problema između međunarodnih institucija poput suda ICTY i pravosuđa pojedinih zemalja u regiji. "Postigli smo veliki napredak u poslednjih 15 godina, ali pred nama je još uvek dug put”, kaže Tolbert koji je sada na čelu Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu sa sedištem u Njujorku.

Učesnici konferencije posebno su naglasili da UN moraju i dalje da pružaju pomoć državama članicama da “ojačaju ili razviju domaće nezavisne istražne i kapacitete tužilaštva" kako bi stvorili delotvorno pravosuđe i instrumente suda. Dejvid Tolbert je istakao da veruje u Državni sud BiH i da je ponosan na saradnju koja je ostvarena za vreme njegovog rada na sudu u Hagu. Na konferenciji je istaknuto da države moraju da ispune međunarodne obaveze, osobito kada je reč o donošenju zakona koji bi tamošnjim tužilaštvima omogućili da vode postupke protiv teških zločina, koji se mogu smatrati i međunarodnim krivičnim delom, kao i da razviju adekvatne mehanizme kažnjavanja.

Niederlande Menschenrechte Radovan Karadzic vor Gericht in Den Haag

Proces Radovanu Karadžiću tek na početku

Učesnici konferencije ukazali su na ulogu Stalnog Međunarodnog krivičnog suda kojeg je prihvatilo 110 zemalja članica UN-a među kojima su i sve zemlje bivše Jugoslavije. ICC po svom osnivačkom dokumentu, deluje na načelu "komplementarnosti". To znači da oni koji su se ogrešili o međunarodno krivično pravo mogli biti izvedeni ili pred ICC-u ili pred domaće sudove.

Kada je reč o mogućem postupku protiv Ratka Mladića, u Njujorku je istaknuta i odluka da se sva arhiva Haškog tribunala stavi na raspolaganje sudovima u BiH, Hrvatskoj, Srbiji. To znači da će, kada se i ovaj sud zatvori, u postupku protiv tih begunaca biti na raspolaganju svi materijali koje je ICTY sakupljao proteklih 17 godina.

Autor: E. Avdović

Odg. urednik: Ž. Bašić-Savić

  • Datum 11.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mt0z
  • Datum 11.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mt0z