1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

80 mana nuklearke „Biblis B“

Hesenska nuklearna elektrana „Biblis B“ ima ozbiljne mane. U njih spadaju nedostaci u režimu rada u slučaju havarije, kao i loša zaštita od zemljotresa ili poplava, piše list Zidojče cajtung.

default

Nuklearna elektrana „Biblis B“ u pogonu je od 1976.

Pozivajući se na još neobjavljenu ekspertizu urađenu po nalogu nemačkog Ministarstva za ekologiju Zidojče cajtung piše da ima mnogo delova i materijala koji su zastareli, kao što su razni kablovi ili cevi za zavarenim mestima koja je načeo zub vremena.

Ekspertiza Instituta za ekologiju u Darmštatu trebalo je da pokaže koliko su opravdane optužbe organizacije „Lekari protiv atomskog rata“ (IPPNW), prema kojima „Biblis B“ ima 210 mana na planu tehnike i bezbednosti. Stručnjaci su došli do zaključka da je taj broj preteran, ali da postoji 80 mana koje su bezbednosno-tehnički relevantne.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine u Visbadenu, za Zidojče cajtung je saopštilo da je i samo proverilo navode IPPNW, ali da nije moglo da konstatuje nikakve manjkavosti. Firma RWE, kojoj ova nuklearka pripada, izjavila je samo: „Biblis je siguran“. Ova nuklearka je u pogonu od 1976. godine i spada u najstarije nemačke atomske centrale. Prema prvobitnim planovima, trebalo je da obustavi rad početkom 2012. godine. Vlada je odlučila da joj produži radni vek do 2020.

Sve govori u prilog skenerima, pa ipak…

Deutschland Test des bundesweit ersten Körperscanners in Hamburg begonnen

Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer lično isprobao sekener

No, u današnjim novinama jedna od dominantnih tema komentara jeste novi aerodromski skener za putnike koji skenira čitavo telo. Prva dva takva skenera instalirana su na hamburškom aerodromu, a prvi čovek koga su skenirali bio je lično ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer. Izgledao je kao Čiča Gliša na kome su bili markirani mobilni telefon i ručni sat. Pri drugom skeniranju oglasio se lažni alarm, pri trećem je sve bilo u redu. Sprava košta 150.000 evra. Sam ministar je uvek govorio o tri uslova pod kojima će dozvoliti upotrebu ovih skenera:

1) da ne ugrožavaju zdravlje (nema elektromagnetnih ili rentgenskih zraka)

2) da ne ugrožavaju privatnu sferu putnika (na ekranima se ljudi ne vide goli)

3) da zaista otkrivaju predmete koji nisu predati na kontrolu.

Evo izvoda iz novinskih komentara:

Celeše cajtung (Cele): „Naravno da će teroristi pokušati da izvrdaju i novi sistem. Ali, to nije argument protiv njegovog uvođenja. Naprotiv: samo ako se mere bezbednosti na aerodromima i drugde budu kontinuirano poboljšavale, i teroristička opasnost će se smanjivati. Razume se da ne može biti apsolutne sigurnosti, ali to nikoga ne bi trebalo da podstakne da prekrsti ruke i ne čini ništa“.

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Kada se pomene skener za čitavo telo, narod se uzjoguni. Tu ne pomažu priče o tome da aparati ne štete zdravlju ili da služe zaštiti od terorizma. Naprotiv, svaki argument protiv tih aparata prima se sa oduševljenjem. Pri tome na pitanje: zašto smo toliko skeptični kada je reč o ovim uređajima? – može da se odgovori jednom jedinom rečju: sujeta“.

Deutschland Test des bundesweit ersten Körperscanners in Hamburg begonnen

Za i protiv skenera...

Flensburger tageblat (Flensburg): „Niti povređuju privatnu sferu pojedinca, niti ugrožavaju zdravlje: sve govori u prilog skenerima za telo“.

Rajn cajtung (Koblenc/Majnc): „Prava opasnost leži u mogućnosti da se osoblje aerodroma suviše osloni na ovu tehniku: Jer, pored ovakvih skenera potrebni su nam i motivisani i dobro plaćeni službenici“.

Štutgarter nahrihten (Štutgart): „U fazi testiranja, svaki putnik će sam smeti da odluči da li želi da uđe u kabinu za skeniranje. Usuđujemo se da prognoziramo; na početku će poneko još da se usteže zbog ranijih priča o tome kako taj aparat ljude prikazuje razgolićene. Ali, neće trajati dugo, i prednosti tog uređaja će potisnuti mane o kojima se toliko pričalo“.

Manhajmer morgen (Manhajm): „Skeneri u Hamburgu nisu pokazali baš preteranu pouzdanost. Pri tome osnovna ideja nije loša: da se eksploziv i oružje otkriju na mestima na kojima ih je teško pronaći opipavanjem. Ali, organi bezbednosti ne bi smeli da prihvate igru proizvođača skenera, koji iz ekonomskih kalkulacija što pre žele da prodru na tržište – sa nedovoljno usavršenim modelima“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 28.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/POFA
  • Datum 28.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/POFA