749.000 potpisa za brak između žene i muškarca | Evropa | DW | 16.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

749.000 potpisa za brak između žene i muškarca

Aktivisti inicijative „U ime obitelji“ (UIO) predali su hrvatskom Saboru 749.000 potpisa za raspisivanje referenduma, kojim bi se u Ustav upisala odredba prema kojoj je brak rezerviran isključivo za ženu i muškarca.

default

UIO

I dok čelni ljudi inicijative tvrde da nije reč o akciji koju je inicirala Katolička crkva, malo ko sumnja da je upravo ona, uz podršku glavne opozicione stranke, osigurala infrastrukturu za njeno sprovođenje. Neskriveno, reč je o aktivistima koji su se oštro protivili provlačenju rodne i polne ravnopravnosti kroz „zdravstveni odgoj“ u osnovnim i srednjim školama.

Iako stručnjaci za Ustav tvrde da se referendum mora raspisati ili će u protivnom nastupiti ustavna kriza, vladajuća levo-liberalna koalicija traži izlaz iz neugodne situacije. Aktivisti za ljudska prava negoduju, a deo javnosti zahteva odgovore na pitanja ko je finansirao akciju i zašto se odredba koja već postoji u Zakonu o porodici baš sada želi da se ugradi u hrvatski Ustav, iako ne postoje naznake da bi vladajuće strukture uopšte htele istopolnim parovima dati omoguće pravo braka.

Dobar trenutak za nove podele

Hrvoje Spehar

Hrvoje Špehar

Politolog Hrvoje Špehar sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka razloge uspeha ove inicijative vidi u ekonomskoj krizi i suženim perspektivama građana koje su dovele do ključanja atmosfere. „Vlada nije u stanju dovoljno brzo, efikasno i kvalitetno da odgovori na niz značajnih ekonomskih problema koji proizvode ovakav tip društvene krize i radikalizacije pozicija“, kaže za Špehar za DW.

Uz to on naglašava i izostanak snažne politike opozicije što su iskoristile pojedine verske inicijative i neke civilne organizacije kako bi mobilizovale nezadovoljne. „U tom smislu čini se značajnim izostanak odgovora opozicije na stvarne probleme pred kojim se nalaze država i društvo.“ Time se stvaraju nova politička platforma za buduće političke odnose i nova linija razgraničenja koja bi u budućnosti trebalo jasno da odvoji „naše“ od „njihovih“, jer je najsporniji deo biračkog tela koji u izbornim ciklusima migrira od leva na desno i obrnuto.

Zaštita braka ili degradacija manjine?

Pravnik Marko Sjekavica iz Građanskog odbora za ljudska prava za DW iznosi sumnju u verodostojnost broja prikupljenih potpisa, doduše tvrdi kako da i ih upola manje, za njega bi ta brojka bila zastrašujuća. Navodi da ima neposredna saznanja da je deo potpisa prikupljen iznudama, obmanama i na nezakonit način.

Sjekavica smatra da nije u pitanju sukob različitih ideologija, niti da je reč o neprikosnovenosti liberalne paradigme koja želi da proguta sve tradicionalne vrednosti. To je teza, kojom se želi dati dodatna težina stotinama hiljada, kako kaže, opasnih potpisa. „Tu se radi o direktnom, od Crkve orkestriranom, napadu na jedno od najvažnijih ustavnih prava – prava na dostojanstvo. Radi se o pokušaju podrivanja ravnopravnosti kao jednog od temelja na kojima počiva ova društvena zajednica“, smatra ovaj aktivista.

„Pod izgovorom zaštite svetog, tradicionalnog, heteroseksualnog braka, želi da se plasira jedan opasni set vrednosti u kojem bi većina, zloupotrebom instrumenata demokratskog društvenog poretka, ponizila i degradirala manjinu. Korišćenje referenduma u takve svrhe je nedopustivo i nespojivo sa esencijom demokracije, koja se poput svake veštine uči, neguje, brusi i razvija. U suprotnom, vraćamo se na pozicije rasno čistih zakona koje možemo naći ako samo malo zagrebemo ispod površine kolektivne memorije zajednice u kojoj živimo“, navodi Sjekavica.

Crkva protresla civilnu scenu

Kroatien Platz Zrinjevac in Zagreb

Skup UIO

Politolog Špehar potvrđuje da se po prvi put u Hrvatskoj javljaju jake organizacije civilnog društva koje se ne protivne crkvi, budući da su do sada nevladine organizacije po pravilu kontrirale institucionalnoj crkvi.

„Crkva koju vidimo nije sva Crkva. Postoji ogroman deo njenog tela i delovanja koje jeste civilno društvo i koje sebe sada afirmiše“. Crkva se sada više ne uključuje u društvene odnose preko svoje hijerarhije, već to čine njeni civilni predstavnici koji ne nastupaju kao crkva. To je legitimno i mislim da je dobro da u civilnom društvu imamo drugačiji pristup što će doprineti političkom sazrevanju. To je dobro i za već etablirane organizacije civilnog društva koje bi trebalo da razmisle jesu li se uspavale“, navodi ovaj politolog.

I Špehar upozorava da je brak žene i muškarca već upisan u Zakon o porodici i da se u Hrvatskoj nije očekivala nikakva revolucija o tom pitanju. „Mislim da je to pitanje iskorišćeno za pokazivanje političke snage i za slanje poruke kako se neće prihvatiti sve što politička elita sa sobom samovoljno može doneti“, navodi i dodaje kako se tim istim elitama, bez obzira na boju i ideologiju, poručilo da veoma lako odustaju od predizbornih obećanja i ideja značajnih za zajednicu i društvo i da sa nepodnošljivom lakoćom eliminišu interese građana. „Ali postojalo je puno više ozbiljnijih razloga za mobilizaciju, sakupljanje potpisa i protest“.

Zloupotreba nauke i sudskih praksi

Zeljka Markac

Željka Markac, šefica UIO

Sjekavica u inicijativi vidi zloćudniju pojavu čija verodostojnost u području zaštite braka kao zajednice žene i muškarca, pada već na prvom preispitivanju. Tako navodi i pogrešnu interpretaciju prakse Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) kojom je, kaže, mobilizovana mahom neuka masa potpisnika. „Tvrdnja da je ESLJP odlučio da homoseksualni brak nije ljudsko pravo, u svetlu pomenutih napora, potpuna je manipulacija. Prema mišljenju ESLJP, ne samo da homoseksualni brak ne predstavlja ljudsko pravo, već se brak uopšte ne svrstava u kategoriju ljudskih prava, a istopolne zajednice, što proizlazi iz odluka ovog Suda, imaju karakter porodice“, navodi aktivista.

Treba dodati i da su se čelni ljudi inicijative, iako tvrde da nemaju ništa protiv homoseksualaca, često služili i lažnim interpretacijama američke naučne studije, koja je navodno dokazala da deca iz homoseksualne zajednice imaju više problema u životu od dece heteroseksualnih parova. Uprkos činjenici da je i sam autor tog istraživanja nekoliko puta potvrdio da je takva interpretacija pogrešna, jer on nije istraživao decu iz gej brakova.

Šta mogu učiniti vladine institucije?

Sjekavica smatra da je realno očekivati da bi ljudi koji stoje iza inicijative UIO, poneseni talasom uspeha, za nekoliko godina mogli da izdejstvuju donošenje zakona, pre kojem bi se homoseksualnim osobama zabranilo da žive u određenim kvartovima ili, ukoliko se radi o adolescentima, pohađanje javnih škola. „Posebno je važno, prvenstveno kroz obrazovni sistem, koji vapi za hitnim uvođenjem ne samo zdravstvenog, nego i građanskog odgoja, informisati i edukovati ljude. Ova Vlada bi trebalo jasno da stavi do znanja da je Hrvatska ne samo deklarativno, već i bukvalno sekularna država“, kaže on.

Vlada će, smatra politolog Špehar, pokušati da ublaži stvorenu napetost i izduva balon emocija. Vreme će se „kupiti“ i kroz ocenu ustavnosti referendumskog pitanja. „Dogodi li se da Ustavni sud odbaci referendumsko pitanje, moglo bi doći do novog tipa političkih zbivanja na nivou vlada-opozicija. Najgora stvar za inicijativu bi bila da sve to prođe, a da se ništa ne dogodi. Inicijativa UIO posredno krši ljudska prava. Poslate su opasne poruke. Nije bitno samo ono što piše u Ustavu, već i ono što se događa na ulici“, zaključuje Špehar.

„Tek kada se Crkva transformiše iz političke, u humanitarnu i duhovnu organizaciju, tek tada će svima biti jasno da jedini brak o čijem sadržaju i formi ona može da odlučuje jest crkveni brak, dok bi se građanski brak vratio u isključivu ingerenciju države i političke volje građana iskazane na izborima, pa ne bi mogao, kao što se to sada pokazuje, da postane instrument segregacije i diskriminacije“, zaključak je Marka Sjekavice iz GOLJP-a.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Redakcija: Jakov Leon