74.000 članova Kadime bira novog šefa

Kada 74.000 članova Kadime bude glasalo za novog šefa stranke, ministarka spoljnih poslova Cipi Livni će imati najveće šanse da nasledi Ehuda Olmerta i formira novu vladu. Prema poslednjim istraživanjima, nju podržava oko 47 odsto članova stranke. Dva druga kandidata, ministar unutrašnjih poslova Meir Šitrit i ministar za javnu bezbednost Avi Dihter, daleko su iza Livni. Ministar za saobraćaj Šaul Mofaz, koji prema anketama ima nešto više od 30 odsto podrške, ne pada na te rezultate i samouvereno izjavljuje:

“Očekujem da ću u prvom krugu izbora pobediti sa 43,7 procenata glasova. Takođe očekujem da ću formirati sledeću vladu na osnovu postojeće koalicije.”

Mofaz: Ne možemo da biramo ljude bez iskustva

Bez reči o tome odakle mu toliko samopouzdanje. Čak i najbliži saradnici 60-godišnjeg Mofaza priznaju da on bavljenje politikom doživljava na veoma vojnički način. Svakako zato što je Mofaz, rođen inače u Iranu, bio član Generalštaba i ministar odbrane, a sada važi za pripadnika tvrde struje u partiji. On je bio jedini ministar u vladi premijera Ehuda Olmerta koji je nekoliko puta pretio otvorenim napadom na Iran. Mofaz je uveren da će Izrael razumeti takav čvrst stav, a isto tako i njegova stranka Kadima.

“Članovi Kadime žele snažnu, a ne slabu zemlju. Oni žele čvrstog, a ne slabog vođu. Članovi Kadime, kao i ostali građani, znaju da danas ne možemo da biramo ljude koji nemaju iskustva, znanja i snage da donose odluke u vezi sa izazovima sa kojima se Izrael suočava.“

Moramo biti iskreni i reći da smo razočarali

To je jasna primedba na račun Cipi Livni: Ministarka spoljnih poslova ne zna koja su to ključna pitanja za Izrael. 50-godišnja majka dvoje dece, koja je u mladosti radila u izraelskoj obaveštajnoj službi odbacuje takve aluzije. Kao šefica diplomatije u poslednje tri godine učestvovala je u donošenju važnih odluka. Pri tome je u vreme Libanskog rata bila zagovornik brzog okončanja sukoba i povlačenja. Livni je bila ta koja se zalagala za povlačenje premijera Olmerta, kada je pokrenuta istraga o Libanskom ratu. To je učinila i kada se Olmert suočio sa optužbama za primanje mita. Za Livni je takvo ponašanje, kako kaže, pitanje „političke higijene“.

“Moramo biti iskreni i reći da smo razočarali. Ljudi su imali u nas poverenje, glasali su za nas, a mi nismo učinili ono što smo obećali. Ja danas znam i hoću to da kažem, jer čovek ne može ništa da promeni ako ne prizna ono što je bilo.”

Livni obećava novi početak, ali bez iznošenja detalja. Posebno kada je reč o tome kako bi trebalo da izgleda mir sa Palestincima i koja bi cena za taj mir trebalo da se plati. Kada je reč o Siriji, jasno je: Naravno da bi Izrael trebalo da se povuče sa Golanske visoravni, ali Damask mora da raskrsti sa radikalima – od Hamasa, preko Hezbolaha do Irana.

Ni Mofazova taktika nije poznata. On je ranije bio protiv povlačenja iz Gaze i predaje Golanske visoravni. Ipak, u političkim govorima, Livni je otvorenija, dok Mofaz stvari ne iznosi u javnost iz bezbednosnih razloga. Uveren je da narod u njega, kao bivšeg generala, ima više poverenja nego u Livni. A ona opet kaže da nema ništa protiv generala i dodaje da ih treba kao savetnike, ali donošenje političkih odluka je na premijeru.