70 godina od bombardovanja Gernike

Ponedeljak je uvek bio dobar dan za Gerniku, naime pijačni dan. Tada seljaci iz okolnih sela prodaju u srednjovekovnom centru voće i povrće. Sve vrvi od ljudi, prepričavaju se novosti. Ali i 26. april 1937.e je ponedeljak. U 4 sati popodne oglasilo se crkveno zvono, kaže stariji gospodin:

“Naišli su avioni i odmah započeli bombardovanje. Sve su gadjali, ljude, stoku. Dolazili su sa svih strana i bacali zapaljive bombe. Kuće su gorele.”

40 hiljada kilograma eksploziva rasprštalo se gradom, napravilo kratere i srušilo kuće. Ko bi uspeo da pobegne iz Gernike, još nije bio spašen. Nemački niskoletači, avioni-lovci, pucali su na begunce, koji su prepoznavali napadače. Medju njima bio je i Injaki Arsanegi, tada 14ogodišnjak:

“Piloti su se mogli tačno prepoznati. Jedan je imao zelenu maramu oko vrata, kao čuveni crveni baron, nemački avijatičar iz prvog svetskog rata.”

Tri dana kasnije snage pod generalom Frankom okupirale su grad. 30 godina je ovaj diktator tvrdio da se napad na Gerniku nije dogodio. Napad na grad koji je za Baskijce simbol slobode i nezavisnosti. A upravo uništavanje ovog simboličkog mesta, imalo je za Franka ogromnu važnost.

Ipak nije mu pošlo za rukom da zataška zločin. Pablo Pikaso već 1937.e slika Gerniku za španski paviljon na svetskoj izložbi u Parizu. Najkasnije tada, ceo svet zna šta se dogodilo u Gernici.

Danas ni traga od razaranja. Samo se još stariji Baskijci osvrću na tragični dogadjaj.

Baskijci su još pre 30 godina zahtevali da se formira Istražna komisija kako bi se utvrdila uloga Nemačke u napadu, ali Nemačka dugo nije bila spremna da preuzme odgovornost. Tek na jubilarnoj 60.ogodišnjici stiglo je zvanično izvinjenje od tadašnjeg predsednika Romana Hercoga. Kasno, ali ne i prekasno, kaže Huan Gutires:

“Nemačka je zemlja koja je preuzela odgovornost za sopstvenu istoriju. Nemačka je bila napadač, ali i pružila ruka pomirenja.”

Tako misli i većina ljudi u Gernici. Injaki Arsanegi, tada 14ogodišnjak, a danas već starac od 83 godine, ubedjen je da govori u ime svoje generacije kada kaže: nema mržnje:

“Nema osećanja mržnje. Tačno je da nećemo zaboraviti, ali mržnja ne postoji.”