1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

60 godina SR Nemačke

U Nemačkoj se danas održavaju državne svečanosti povodom 60 godina postojanja Savezne Republike Nemačke. Danom osnivanja države smatra se 23. maj 1949, kada je potpisan njen ustav.

Ustav Savezne Republike Nemačke

Ustav Savezne Republike Nemačke

Drugi svetski rat u Evropi završen je 8. maja 1945. godine. Sledećeg dana na radiju nemačkog Rajha saopšteno je:

„Mi, potpisnici kraja rata, koji postupamo u ime nemačke Vrhovne komande, objavljujemo bezuslovnu kapitulaciju svih naših borbenih snaga, na kopnu, vodi i u vazduhu kao i svih ostalih oružanih snaga koje trenutno pod nemačkom komandom stoje pred Vrhovnom komandom Crvene Armije i pred Vrhovnom komandom savezničkih, ekspedicionih snaga. Potpisano 8. maja 1945. godine.“

Savezničke sile pobednice u Drugom svetskom ratu želele su da spreče da iz Nemačke ponovo potekne opasnost po svetski mir. Zemlju su podelili na četiri okupacione zone koje su bile podređene velikim silama pobednicama: Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Francuskoj u takozvanim zapadnim zonama i Sovjetskom savezu u takozvanoj istočnoj zoni.

Provizorni ustav

Tri zapadne sile pobednice ujedinile su svoje tri zone i naložile nemačkim političarima da izrade ustav za novu, demokratsku državu. Tvorcima novog ustava bilo je važno da se ostave otvorena vrata i za četvrtu sovjetsku okupacionu zonu.

Konrad Adenauer u Bonu 23. maja 1949. godine

Konrad Adenauer u Bonu 23. maja 1949. godine

Stručnjaci za ustavna pitanja velikih političkih stranaka bili su saglasni da je reč o provizornom rešenju. Bon, koji se nalazio u britanskoj zoni i imao dobre veze sa američkom i francuskom zonom, izabran je za mesto u kojem će biti osnovana nova država. Na brzinu su opremljeni stanovi za 65 poslanika koji su zasedali u hali Prirodnjačkog muzeja „Aleksandar Kenig“.

Poslanici sa Konradom Adenauerom na čelu, izradili su provizorni ustav. Iako nije bio definitivan, on je trebalo da sadrži bitne principe demokratije, slobode i ljudskih prava.

Reforma porodičnog prava

Neki poslanici morali su da čine ustupke - mnogim „očevima“ ustava bila je sumnjiva ravnopravnost muškaraca i žena. Elizabet Zelbert, poslanica Socijaldemokratske stranke, borila se tada za ravnopravnost muškaraca i žena:

„Bio je to istorijski dan , veliki zaokret na putu nemačkih žena u zapadnoj zoni. Nemojte se smejati… Nije to feministički patos. Prilikom izrade novog ustava ja sam se zalagala za reformu porodičnog prava, a ona je upravo izazvana novim ustavom.“

Posle dužeg natezanja oko svake reči ustava, članovi Parlamentarnog saveta su 8. maja 1949, tačno četiri godine po završetku rata, izglasali provizorni ustav i Konrad Adenauer je objavio:

„Dame i Gospodo – ustav je usvojen sa 53 glasova za i 12 protiv.“

Nakon saglasnosti pokrajinskih parlamenata, sa izuzetkom Bavarske, 23. maja 1949. ustav je svečano proglašen.

Autor: Birgit Beker / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 22.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hv0b
  • Datum 22.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hv0b