60 godina bitke kod Dijen Bijen Fua | Politika | DW | 07.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

60 godina bitke kod Dijen Bijen Fua

Pre 60 godina, vijetnamska armija je pobedom u bici kod Dijen Bijen Fua prekinula francusku kolonijalnu vladavinu u Indokini. Na strani gubitnika se borio i veliki broj Nemaca.

Francuzi su gotovo 80 godina bili neograničeni vladari u Indokini – današnjim Laosu, Kambodži i Vijetnamu. Ali, u Drugom svetskom ratu su izgubili najveći deo uticaja u svojim kolonijama. Da bi što pre zaboravila poniženja Drugog svetskog rata, Francuska je htela da na svaki način ponovo uspostavi kontrolu nad svojim kolonijama u Južnoj Aziji. No, Vijetnam, koji je 2. eptembra 1945. proglasio svoju nezavisnost, stupio je u gerilski rat sa Francuzima i zadao im velike muke. Francuska je bila u sve većoj defanzivi, pa je vrhovni zapovednik Anri Navar rešio da pokuša da protivniku zada odlučujući udarac kod Dijen Bijen Fua. Francusko armijsko rukovodstvo je bilo ubeđeno da pobunjenička vijetnamska armija neće moći da pruži otpor nadmoćnoj vatrenoj snazi okupatora.

Strategija i odnosi snaga

„Grad na granici“ – kako glasi prevod imena Dijen Bijen Fu – nalazi se na visiji u severnom Vijetnamu, samo 35 kilometara od granice sa Laosom. Francuzi su hteli da na tom mestu odseku veze lokalnih boraca sa komunistima u Laosu i spreče snabdevanje gerilske vojske hranom.

Vietnam Frankreich Schlacht von Dien Bien Phu

Više od 10.000 vojnika stradalo je u krvavoj borbi

Vijetnamci su prihvatili taj izazov. Kažu da je kasniji predsednik Vijetnama Ho Ši Min jednom pomoću vojničkog šlema ilustrovao situaciju na ratištu: okrenuo je šlem naopako, pokazao na najdublje mesto i rekao: „Ovde su Francuzi“, a zatim prevukao prstom po obodu šlema uz primedbu: „a ovde su naši vojnici“. Položaji 20.000 francuskih vojnika su se nalazili na malim brežuljcima u dolini, dok se 65.000 vijetnamskih boraca rasporedilo po okolnim brdima.

Ofanziva se pretvorila u klopku

Tada 24-godišnji vijetnamski vojnik Tran Ti, pripadnik prve generacije nacionalnog otpora, kaže za Dojče vele: „Tada sam bio ađutant u 54. bataljonu, pokretljivoj jedinici koja je mogla vrlo brzo da menja pozicije. Kada smo dobili naređenje da idemo u Dijen Bijen Fu, obradovao sam se što ću se boriti protiv neprijatelja.“

Tran Thi vietnamesischer Veteran Archivbild

Tran Ti kao mlad vojnik (1954) i kao odlikovani veteran

Tran Ti se borio, između ostalog, i na brežuljku „A1“ koji su Francuzi zvali „Elijan“. Francuski komandant, pukovnik Šarl de Kastris, svim centralnim utvrđenjima na terenu je dao ženska imena kako bi podigao borbeni moral svojih ratnika. „Elijan“ je bio naziv glavnog štaba Francuza i važio je kao neosvojiv. „Zadatak moje jedinice je bio da izvlačim ranjene i poginule sa fronta. Ranjenima je moglo da se pomogne u poljskoj bolnici u zaleđini fronta“, kaže Tran Ti: „ali, na brežuljku A1 borbe su bile tako žestoke da su gotovo svi moji ljudi vrlo brzo izginuli ili teško ranjeni. Na svakih dvadeset boraca, preživela su samo četvorica. Pošto zbog neprestane kiše metaka nismo mogli da izvučemo povređene, na kraju mi je naređeno da branim brežuljak A1 sa sedmoricom novih ljudi. Borili smo se dve noći i jedan dan bez pauze.“

Pirova, ali značajna, pobeda

Bitka je trajala ukupno 57 dana. Francuzi su višestruko potcenili sposobnosti Vijetnamaca i njihovog komandanta Voa Ngujena Gijapa. Niti im je uspelo da onesposobe vijetnamsku artiljeriju, niti da obezbede dovoljno snabdevanje sopstvenih trupa iz vazduha. Bitka, završena 7. maja 1954, odnela je 10.000 života, 2.300 na francuskoj i gotovo 8.000 na vijetnamskoj strani.

Pobeda je bila vredna te cene, smatra Tran Ti, iako se njegova sećanja mešaju sa tugom: „Značaj Dije Bijen Fua je neprocenjiv. Bio je to potpuni poraz francuskog kolonijalizma i odlučujući korak ka nezavisnosti Vijetnama.“ Samo pet dana posle pobede kod Dijen Bijen Fua, Tran Ti je premešten u jednu drugu provinciju u kojoj je nastavio borbu protiv Francuza - trebalo je održati pritisak na okupatora.

Legionari

Dien Bien Phu Schlacht 1954 französische Soldaten

Sedam hiljada vojnika završilo je u zarobljeništvu

Na strani Francuza se kod Dijen Bijen Fua borilo i oko 1.600 Nemaca iz Legije stranaca. Posle Drugog svetskog rata, Legiji stranaca je pristupilo oko 35.000 Nemaca, kako za DW prenosi Ekard Mihels, istoričar na londonskom univerzitetu Birkbek: „Tada je svaki legionar morao da odsluži bar dve godine u Indokini. Paradoksalno je što rat u Indokini nije zastrašio Nemce – pre ih je privlačio. Sa njim je bio povezan mit o egzotičnom životu punom avantura.“ Osim toga, i ratnici u Indokini su bili bolje plaćeni od onih u Severnoj Africi. A vojnicima je bio dopušten i kontakt sa ženama.

Najveći broj legionara je bio mlađi od 25 godina: „Često su dolazili iz roditeljskih kuća koje su uništene u Drugom svetskom ratu, ili iz izbegličkih porodica. Mnogi su rasli u logorima ili su bili nezaposleni“, kaže Mihels. On dodaje da nije tačno da je u Legiji stranaca bilo mnogo nacista ili esesovaca, već da su oni bili sporadična pojava: „Francuzi nisu hteli nemačke naciste u Legiji stranaca, jer su se bojali da bi ovi mogli da podriju njihovu vojsku. Isto tako su izbegavali da prime ubeđene komuniste.“

Sudbina Nemaca

Nemački legionari su, kao i mnogi drugi vojnici, posle bitke kod Dijen Bijen Fua postali zarobljenici. Od ukupno 7.000 zarobljenika, zatvor je preživelo njih 2.000. Razlozi za to su, kako kaže Mihels, pre svega bili katastrofalna medicinska nega i loša ishrana; u to vreme ni većina Vijetnamaca nije mogla normalno da se prehrani.

Kasnije je mali deo nemačkih zarobljenika preko Kine prebačen u DDR gde im je obezbeđena repatrijacija. No, većina preživelih nemačkih legionara je regularnim putem vraćena u Francusku, odakle su vrlo brzo poslati u Alžirski rat.

Pobeda koja je donela samo pola dobitka

Vietnam Frankreich Schlacht von Dien Bien Phu Gedenken Plakat

Godišnjica bitke obeležava se u celom Vijetnamu

Mark Fraj, istoričar Bundesvera u Minhenu, ovako govori o istorijskom značaju bitke kod Dijen Bijen Fua: „To je bio u vojnoistorijskom pogledu izuzetan događaj, jer se radi o prvoj pobedi jedne pobunjeničke armije nad tehnički nadmoćnom vojskom koja je ratovala po zapadnim standardima.“ Ta pobeda je, dodaje Fraj, naelektrisala i mobilisala ljude širom sveta, na primer – u Alžiru.

Osim toga, Dijen Bijen Fu je, prema rečima ovog istoričara, bio „komadić slagalice u Hladnom ratu“ – na konferenciji o Indokini u Ženevi su pregovarale kako zaraćene strane Francuska i Demokratska Republika Vijetnam, tako i SAD, Kina, Velika Britanija, Sovjetski Savez, Vijetnam, Laos i Kambodža. Pozicija Vijetnama je posle te pobede bila ojačana, no, i pored toga je na konferenciji odlučeno da zemlja bude podeljena na komunistički sever i kapitalistički jug koji je imao nezvaničnu podršku SAD. To nije donelo mir Vijetnamu, jer, „Ženevski sporazum“ je tom podelom postavio osnov za Vijetnamski rat Amerikanaca koji je buknuo već 1955.