1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

50 godina od Andrićeve Nobelove nagrade

U 2011. se obeležava 50. godišnjica dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću. Kako poznavaoci, iz „neutralnog“, nemačkog ugla, posmatraju fenomen „Andrić“?

default

Ivo Andrić sa suprugom nakon vesti o tome da je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961.

Rasprave o Ivi Andriću na prostoru koji se nekad zvao Jugoslavija, uglavnom se vode oko pitanja nacionalne pripadnosti poznatog književnika. Pritom se često zanemaruju rasprave oko Andrićeve književnosti koja je, bez sumnje, svetskih razmera. Žaklin Badić, slavistkinja sa univerziteta u Bonu, svoj naučni rad posvetila je književnosti jugoistočne Evrope.

DW: Da li je Ivo Andrić 1961. godine zasluženo dobio Nobelovu nagradu za književnost?

Žaklin Badić: „On je s pravom tada dobio tu nagradu. Andrić je u svakom slučaju jedan od velikih jugoslovenskih i evropskih književnika 20. veka. Uspeo je da stvori istaknuti književni opus što se uvek zaboravi kad se odvojeno od drugih njegovih dela posmatra ’Na Drini ćuprija’. Potrebno je posmatrati čitavo njegovo književno stvaralaštvo, a to je bila svetska književnost i ostaće svetska književnost.“

Andrić je Nobelovu nagradu za književnost dobio za, kako je to obrazložila Švedska akademija nauka, „epsku snagu kojom je oslikao motive i ljudske sudbine iz istorije svoje zemlje“. Slažete li se s tim?

„Da. I naglasak je na epici. Istorijski roman ne znači pisanje istorije. ’Na Drini ćuprija’ ne sme se posmatrati kao delo koje odražava prošlost Bosne i Hercegovine, već je to literarna obrada bosansko-hercegovačke prošlosti. On ostaje fikcija.“

Jacqueline Badic

Žaklin Badić

Šta vam se sviđa kod Andrića?

„Njegov jezik, virtuoznost s kojom je koristio reči. Jezik kojim se Andrić služi, čak i za nekog kome to nije maternji jezik, predstavlja uvek i iznova užitak za čitanje. Naravno da to ujedno znači da je tu reč o neverovatnoj kompleksnosti jezika. Svaka rečenica kod njega je umetničko delo. To mu se mora priznati. Osim toga, Andrić mi je približio hrvatski, bosanski i srpski jezik i pokazao mi jednu pozitivnu sliku.“

A što vam se ne sviđa kod Andrića?

„Nije mi se svidelo to što za svog života nije dopustio da se objavi njegova poezija. Čak je zabranio da se objave njegove pesme, što se ipak nakon njegove smrti, posthumno i protiv njegove volje, učinilo. Smatram da je bilo dobro što se tako uradilo. Jer, uvek se stvarao utisak da je Andrić veliki racionalista, a ovako na videlo izlazi i Andrićeva emocionalna strana.“

Šta bi Evropa, eventualno, mogla da nauči iz Andrićevih dela?

„Književna dela nisu udžbenici, to su umetnička dela, koja podstiču na razmišljanje. Ono što bi Evropa mogla da nauči i da razume jeste kompleksnost suživota različitih naroda.“

Koliko je Andrić svojim romanima zaista probudio interes na Zapadu za zemlje jugoistočne Evrope?

„Dosta. Upravo Andrić sa svojim romanima uvijek iznova budi interes za zemlje bivše Jugoslavije.“

U nastavku: Ko je Andrićev naslednik?