400 miliona pozvano da glasa | Evropa | DW | 25.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

400 miliona pozvano da glasa

Oko 400 miliona glasača u Evropskoj uniji bira od 22. do 25. maja svoje predstavnike u Evropskom parlamentu - jedinoj instituciji EU koja se bira direktno, a koji će predstavljati njihove interese u narednih pet godina.

Izbori u članicama EU održavaju se u skladu sa njihovim izbornim propisima i svaka je sama odlučila kojeg će dana tokom četvordnevnog izbornog procesa njeni glasači izaći na birališta.

Glasanje su 22. maja "otvorile" Velika Britanija i Holandija, 23. Su glasali građani Irske, Česi 23. i 24. maja, Letonija, Malta i Slovačka 24. maja, Italijani 24. i 25. maja, a ostale članice EU, njih 21 glasaju 25. maja.

Rezultati večeras posle 23 časa

Rezultati izbora iz svih 28 članica EU biće objavljeni 25. Maja nakon što se u Italiji zatvore glasačka mesta, u 23 sata, a konačan sastav Evropskog parlamenta znaće se na konstitutivnoj sednici od 1. do 3. jula.

Novi Evropski parlament imaće od ovog saziva nadalje, kako je predviđeno Lisabonskim ugovorom, 751 poslanika. Sadašnji Parlament ima 766 poslanika.

Evropski parlament predstavlja više od 500 miliona građana EU, a broj mesta koji će neka zemlja dobiti zavisi od broja njenih stanovnika. Ipak, taj broj nije direktno proporcionalan, te manje zemlje dobijaju nešto veći broj poslanika u Parlamentu od procentualnog udela koji imaju u ukupnom stanovništvu EU.

Wahlen zum EU-Parlament in Lettland 24.05.

Glasanje u Letoniji, 24.05.2014.

Najviše poslanika imaće Nemačka - 96, a slede Francuska sa 74, Velika Britanija i Italija sa po 73, Španija sa 54 mesta u Parlamentu, dok će po samo šest mesta imati Malta, Luksemburg, Estonija i Kipar.

Glasanje je obavezno u Belgiji, na Kipru, u Grčkoj i Luksemburgu, a uzrast za izlazak na izbore i kandidovanje razlikuje se od zemlje do zemlje.

U nekim zemljama i za izlazak na izbore i za kandidovanje na izborima starosni minimum je 18 godina (Danska, Finska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Slovenija i Švedska) dok u Austriji može da se glasa sa 16 godina, a da se kandiduje na izborima sa 18. U Italji može da se glasa sa 18 godina, a da se kandiduje tek sa 25.

Prema propisima EU, evroposlanik ne može da bude član vlade neke zemlje ili njenog parlamenta, niti zvaničnik neke evropske institucije. Neke članice EU imaju i dodatna ograničenja.

Nemci glasaju danas od 8 do 18 časova

U Nemačkoj je 64 miliona glasača pozvano da bira 96 evroposlanika. Nemačka štampa koja je poslednjih sedmica ovoj temi posvetila izuzetnu i danas komentariše, pre svega izbornu kampanju:

Symbolbild EU Wahl Wahlplakate

Plakati u Nemačkoj

Bild am zonntag: Kancelarka je juče u Vormsu pozvala Evropljane, da konačno uđu u konkurenciju sa Guglom i Eplom, kao što je to u prošlosti Erbasu pošlo za rukom protiv Boinga. U pravu je Angela Merkel, ali njen apel važi prvo za nju samu.

Kakva je to mogla da bude Evropska izborna kampanja, da je kandidat Merkelove, Žan - Klod Junker, početak stvaranja Evropske Silikonske doline proglasio sudbinskim za kontinent ...
Ako u digitalnom svetu treba ponoviti uspeh Erbasa, onda to ne može da se uradi bez snažne podrške zemalja EU i Komisije. Alternativa je pad Evrope u ekonomsku beznačajnost.

Žan-Klod Junker i Martin Šulc, glavni kandidati na izborima za Evropski parlament, složni su u svemu. Dosadnije ne može biti, ali to je i bila namera, komentariše Frankfurter algemajne zontags cajtung. Izborna kampanja sa gore pomenutim kandidatima, samo je na videlo iznela ono što inače većina građana ne zna: U Evropskom parlamentu vlada konsenzus. Iako u Strazburu ne postoji formalno velika koalicija, kao u Berlinu - ona je neformalna, ali još veća. Po pravilu, od 765 poslanika, više od 500 glasa za ili protiv predloga zakona. Tesne većine, nisu predviđene u Evropskom parlamentu.

Zontag aktuel: Građani i privrede uživaju ogromne prednosti evra, kao što je eliminisanje rizika deviznog kursa. Ali, napore da se spasi bolesna jedinstvena valuta svi osećaju kao teret. Slična situacija je i sa predstavljenjem zajedničkih interesa spolja. Posebno Nemci duguju svoje blagostanje stabilnosti koju pruža EU. Ipak, većina odbacuje da Bundesver učestvuje u misijama EU. ( ... ) EU se nalazi u krizi smisla, samo kada njeni građani potpuno ignorišu istinu, naime da nema mira i slobode bez odgovornosti jedni za druge.