1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

250 godina Šilera: Svi će ljudi braća biti…

Njegove drame i danas se igraju. Studenti još uvek zapinju kod njegovih filozofskih radova. Na današnji dan, pre 250 godine, rođen je Fridrih Šiler, čovek čiji je život uticao na društvena zbivanja i posle njegove smrti.

Fridrih von Šiler

Fridrih von Šiler

„Proslavljalo se svuda i spontano. To su organizovali učitelji, sveštenici i drugi obrazovani ljudi. To je bio najmasovniji festival u Nemačkoj u 19. veku.“

Bio je to svojevrstan zanos i to i u političkom smislu, naglašava istoričar iz Kelna Oto Dan, govoreći o velikoj, jubilarnoj proslavi Šilerovog rođendana, 10.11.1859. godine. Revolucija 1848. dogodila se samo deceniju pre toga. U Nemačkoj su još vladali knezovi, a ideja nacionalne, nemačke države nije zaboravljena. Pesnik Fridrih Šiler, koji je rođen 100 godina ranije i umro 1805, bio je simbol otpora vladajućem apsolutizmu.

„Bio je to čovek koji je uvek bio spreman da se nosi sa izazovima svoga vremena i to sa velikim senzibilitetom za sopstveno društvo, politiku i estetska pitanja.”

BdT Deutschland Schiller Todestag Grab in Weimar

Nešto kasnije novostvoreni nemački radnički pokret u Šileru je pronašao saveznika.

„U suštini se republikanski duh prvi put javlja u prvoj polovini 19. veka. Deveta simfonija sa Šilerovom ‚Odom radosti’ postala je popularna upravo kroz radnički pokret. Svirana je uvek za Novu godinu.“

Fridrih Šiler postao je mit i legenda još za života. Šilerova predavanja na Univerzitetu Jena bila su uvek puna. I ne samo u Nemačkoj – pesnik je postao poznat i van granica nemačkih kneževina. Narodna skupština Francuske proglašava ga počasnim građaninom te zemlje. Dansko plemstvo novčano ga pomaže.

„Šiler je pisao najznačajnije evropske nacionalne istorijske drame. ‚Don Karlos’ za Španiju, ‚Vilijem Tel’ za Švajcarsku, ‚Marija Stjuart’ za Englesku. Umro je dok je radio ‚Dimitrija’ za Rusiju.“

Šilerov dom u Vajmaru

Šilerov dom u Vajmaru

U 20. veku delo Fridriha Šilera instrumentalizovano je u nacionalističke svrhe. Nacisti su 1934. godine radio emisijama mobilisali mlade u „Hitler-Jugend“:

Godine 1940. snimljen je i propagandni film pod imenom “Fridrih Šiler”, ali slobodarski duh pesnika ipak se nije u potpunosti uklapao u nacional-socijalističku ideologiju, kaže istoričar iz Kelna: „U suštini to nije imalo veze sa Šilerom. Hitler je npr. zabranio da se izvodi njegov ‘Don Karlos’. Moramo biti oprezni kada govorimo o nacističkoj upotrebi Šilera u propagandne svrhe.”

Kada su posle Drugog svetskog rata stvorene dve nemačke države nastala je svojevrsna kulturno-politička borba oko Šilera. Razumljivo – to je i na Istoku i na Zapadu bio važan deo nacionalnog pamćenja.

„Tomas Man je 1955. pozvan i u Istočnu i u Zapadnu Nemačku, najpre u Štutgart, a zatim i u Vajmar. On je održao isto predavanje o Šileru u oba grada.“

Drame Fridriha Šilera, u novom čitanju, i danas se izvode na mnogim evropskim pozornicama.

autori: K. Rabic, I. Đerković

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 10.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KT9f
  • Datum 10.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KT9f