1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

25 godina od smrti Rajnera Vernera Fasbindera

Rajner Verner Fasbinder još uvek je zvezda novog nemačkog filma.I 25 godina posle smrti koja ga je zatekla 10.juna 1982 u 37 godiini života. Mada nije uspeo da stvara duže od jedne decinje za sobom je ostavio preko 40 filmova.

Rajner Verner Fasbinder (1981)

Rajner Verner Fasbinder (1981)

«Strah jede dušu» –je Fasbinderov flim koji je snimljen 1974 i koji je u Jugoslovneskim bisokopima prikazivan pod naslovom «Svi drugi se zovu Ali». To je potrsena ljubavna priča izmedju mladog gastarbejtara iz Maroka i nemačke čistačice pred penzijom.

U ovom flimu prikazana je i jedna od velikih tema Fasbinderovog dela - svakodnevica običnih gradjana u poslertanoj nemačkoj.

«Rekao bih da se nemačka nalazi u posebnoj situaciji, da je mnogo toga ovde nazadno.Mislim da nemačka nije iskoristila svoju šansu koja je naszala 1945, kada se rat završio.»

Fasbinderove reči u Parizu u kojem je povremeno živeo.

Tomas Elzaser,naučnik u bolasti filma ,kaže da je Fasibinder biograf nemačke šezdestih i sedamdesetih godina."On je uvek birao krize i trenutke društvenog pritiska- Vajmarska republika, fašizam ili poslertno doba – reforma valute ili gradjevinski bum.To su bili trenutci kada je nemačka morala iznova da se definiše.»

Fasbinder je važio za nezgodnog, teškog čoveka – njegov privatni život sve više se stapao sa poslom.Muškarci, žene, glumci i autori okupljali su se oko njega kao u nekoj porodici.Taj klan je nevrovatnom brzinom stvarao filmove ,jedan za drugim – ostavljajući u čudu svetski poznate režisere. I Fasbinder se sam sebi čudio:«To mora da je neka posebna vrsta duševne bolesti. Ne znam – mislim da postoji nešto kao potreba da se ispričaju priče koje ja pričam»

Tomas Elzaser o značaju Rajnera Vernera Fasbindera i njegovog dela:«Fasbinder nije bio samo jedan od najznačajnijih posleratnih filmskih autora nego možda , pored Frica Langa, naznačajniji flimski autor kojeg je nemačka uopšte dala.»