1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

219 mlijardi evra...

Aljanc jedno od najvećih osiguravajućih društava na svetu otpušta hiljade radnika – ta vest se nije ni slegla a onda je onlajn koncern AOL obznanio da želi da ukine 5000 radnih mesta – dakle čak četvrtinu ukupnog broja zaposlenih u ovom koncernu koji operiše globalno.Skoro svake sedmice ,velika preduzća najavljuju masovna otuštanja radnika – mada su im bilansi više nego dobri.Obrazloženje je uvek isto – konkurencija iz zemalja istočne Evrope i Azije u kojima su izdaci za plate radnika mnogo niži ,ne spava – u Nemačkoj je rad skup – mora se vršiti racionalizacija.Istraživanje na terenu ,dakle po nemačkim firmama, dovodi u pitanje poziivne efekte racionalizacije pokazujući nešto sasvim drugo kao problem.

...Nemačka je izgubila u 2004. zbog neproduktivnosti

...Nemačka je "izgubila" u 2004. zbog neproduktivnosti

Sudeći po studiji firme Proudfood Consulting koja se bavi savetovanejm preduzeća, trećinu svog radnog vremena Nemci provode neproduktivno – što znači praktično u neradu – pušeći, pričajući ali i traćeći vreme na bespotrebnim konferencijama.Ova konsalting frima je izračunala da time nemačka privreda gubi velike sume novca – ta brojka samo za 2004 godinu iznosi 219 milijardi evra.Ili ,drugačije rečeno, radi se o skoro 10 procenata bruto društvenog proizvoda.

A ne može se reći da nije bilo dovoljno mera štednje , racionalizacija– čime je ukinuto hiljade radnih mesta.

Bez racionalizacije nemačka privreda bi u medjunarodnoj konkurenciji bila u još goroj poziciji – smatra Fridrih Kerker sa Insituta za primenjena istraživanja i inovacije na Rurskom univerzietu u Bohumu:

«U Nemačkoj je racionalizacija na lošem glasu.Pritim je racionalizcija deo noramlnog života jedne firme.Ono što se danas nudi mora sutra ili prekostura da bude još privlačnije na tržištu.»

Ovj stručnjak naročito krtikuje dobro plaćene menadžere – takozvanu Overhead aria – gde se vode beskrajni i bezbrojni sastanci koji ne donose nikakve rezultate , posle njih ne ostaje čak ni običan protkol.A od takvih sastanka se zapravo očekuju planovi, vodjstvo i kontrla firme.Takve greške u menadžementu brzo pojedu sve uštede nastale racionalizacijom.

«Mnoga preduzeća greše , jer ono što dobiju racionalizaciojm, pogrešno raspodele. To znači da se ne investira u budućnost, u stvaranje novih oblasti rada, u razvoj novih proizvoda – već se sve istopi u postojećoj organizaciji.»

Medjuttim, radno vreme i radna snaga se ne traće samo u velikim preduzećima u kojima se ne planira valjano i nema dobre kontrole.I u oblasti uslužnih delatonsti ima velikh nepotrebnih troškova.

«Navešću jedan jednostavan primer – renoviranje kupatila. Tu se začas okupi više vrsta zanatlija – vodoinstalater, moler,električar, keramičar,...u čitavom procesu pada u oči da se novac i vreme bespotrebno troše.»

Privatno lice u čijem stanu ili kući ti radovi treba da se obave ne može da izadje na kraj sa tolikom profesionalcima, plaća previše.

I tako dolazimo do sume od 219 milijrdi evra zbog nerpoduktivnosti.Medjutim apsolutna produktivnost nije moguća u procesu u kojem radni čovek ima centralnu ulogu:

«100- postotnu produktivnost nije moguće postići. Radnicima je potrebno vreme za odmor, potrebano je je usvršavanje.»

U zemlji siromašnoj sirovinama, kao što je Nemačka ideje i i informacije su glavni pokretači privrede. I zato, kaže profesor Kerker, najvažnije je kakvi su radnici i kakva vrsta saradnje se forsira u preduzeću.

«Ključ za intrnacionalnu konkurentnost nemačke privrede je investiranje u usavršavanje radnika.To uvek pokazuju naše studije. I to upravo van formalnog radnog vremena, često u pauzama za kafu, ali često i integrisano u radni proces.

Razgovori za radnim stolom ili u kantini pozitivno utiču na produktivnost i zato te mogućnosti radnicima treba ostaviti –smatra Fridrih Kerker sa Insituta za primenjena istraživanja i inovacije na Rurskom univerzetu u Bohumu.