1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

211 milijardi evra, kamate i onda je kraj!

Nakon što je Bundestag u četvrtak izglasao povećanje finansijskog štita za spas evra nemački ministar finansija Volfgang Šojble isključio je mogućnost novog proširenja pomoći u budućnosti. Koliko će u tome biti dosledan?

Merkel i Šojble

Merkel i Šojble

„Gornja granica evropskog finansijskog štita je 440 milijardi evra – od toga Nemačka izdvaja 211 milijardi. I to bi bilo to. Kraj. Evropski mehanizam za stabilnost trebalo bi najkasnije do 2013. godine da zameni Evropski fond za finansijsku stabilnost EFSF. Tada će iznos biti nešto manji. Tada preostaje ukupno još 190 milijardi evra učešća, uključujući kamate“, rekao je Šojble.

Zeleno svetlo za proširenje finansijskog štita za spas evra dao je i gornji dom nemačkog parlamenta. Time je uklonjena i poslednja parlamentarna prepreka. Sa dosadašnjih 250, finansijski štit je povećan na 440 milijardi evra, a nemačke garancije porasle su sa 123 na 211 milijardi.

Rasprave o visoko zaduženim zemljama se nastavljaju. Ministar inostranih poslova Gido Vestervele zalaže se za oštriju kontrolu: „Pravo nadgledanja i preporuke nisu dovoljni. Države koje u budućnosti žele da računaju na „finansijski štit“, moraju u potpunosti da omoguće pristup njihovoj budžetskoj politici“, piše Vestervele za minhenski list Zidojče cajtung.

Štajnmajer za Evropsku agenciju za privatizaciju

Štajnmajer

Štajnmajer

Konkretno, na primeru Grčke, šef socijaldemokrata Frank Valter Štajnmajer zalaže se za uvođenje jedne Evropske agencije za privatizaciju, koja bi mogla grčku državnu imovinu da privatizuje. Za list Rajniše post, Štajnmajer je rekao: „Neće biti dovoljno da se finansijski štit stalno proširuje, moramo da razmišljamo i o drugim pristupima.“ Jedan od problema je, „što recimo Grci imaju državnu imovinu, ali trenutno ona ne može povoljno da se proda“, kazao je Štajnmajer. Evropska agencija za privatizaciju bila bi u stanju da u roku od 10 do 15 godina privatizuje državnu imovinu Grčke.

Sa druge strane, poslanik Hrišćansko socijalne unije u Bundestagu i veliki evro-skeptik, Petar Gauvajler, misli da je neophodno isključenje Grčke iz evro-zone. „Ako Grci ne žele da prodaju svoju demokratiju, moraju da se razdvoje od evra, barem na neko vreme, rekao je Gauvajler za Bild am zontag.

Autor: Boris Rabrenović (ard, dpa)
Odg. urednik: Jakov Leon