1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

2000 godina jevreja u Kelnu

Istorija jevrejske zajednice u Kelnu, stara je 2000 godina. Od tragova antike, preko srednjovekovnih progona Jevreja, do kristalne noći nacionalsocijalista, teška sudbina je ostavila jasne tragove na licu grada.

default

Sinagoga u Kelnu - uništena za vreme nacizma i posle rata ponovo izgrađena

Tokom Srednjeg veka, zajednica je pod zaštitom trgovinske metropole Kelna prerasla u najveću jevrejsku zajednicu u Nemačkoj. Kelnski Jevreji ne samo da su finansirali izgradnju kelnske katedrale, nego su dizajnirali izraelsku zastavu.

Mnogobrojne grobnice, spomenici i spomen-obeležja odražavaju promenjiv stav građana Kelna prema njihovim jevrejskim sugrađanima. Ključni delovi jevrejske kulture Kelna sada se skupljaju u arheološkoj zoni u značajan podzemni muzej.

Koreni u starom gradu

Weblog westöstlicherdiwan, Jüdisches Bad

Jevrejsko obredno kupatilo u Kelnu

Onaj ko traži korene jevrejskog Kelna, mora da se uputi u srce starog grada. Ispred gradske opštine ispod cerade u obliku piramide vidi se Mikva, jevrejsko obredno kupatilo, čije okno ide 15 metara do nivoa podzemne vode. Istorija kupatila u Kelnu pamti se od 8. veka. Članovi zajednice tamo su morali da se peru nakon svakog kršenja pravila o čistoći.

"Muškarci, pravi vernici, pre nego što dotaknu toru, a žene nakon menstruacije. I posuđe, pre nego što se napravi košer jelo, mora se oprati u Mikvi", kaže Tal Kajzman iz jevrejske zajednice. Pre nego što uđemo u vlažnu, tamnu unutrašnjost, koja je još uvek u izvornom izdanju, Sven Šite, direktor arheološke zone Kelna, objašnjava:

"Ovde, gde upravo stojim, je predvorje Mikve. Zamislite, dame koje su ovde, u redu, morale da čekaju. Sigurno se nagađalo o mogućim svadbama i razmenjivao neki lokalni trač. Tamo niže je mala svlačionica, a još nekoliko nivoa niže, čovek je morao tri puta ceo da uroni pod vodu – leden i mračan obred."

Jedno od najstarijih naselja jevreja u Nemačkoj

Slaba svetlost dopirala je od samo nekoliko sveća u udubljenjima zida. Mikva je pripadala jednom od najstarijih i najvažnijih naselja Jevreja na nemačkom tlu. Edikt cara Konstantina iz 321. svedoči o postojanju velike i bogate jevrejske zajednice u Kelnu za vreme Rimljana. Kelnska sinagoga je najstarija te vrste u Nemačkoj. Nastala je na temeljima građevine kasne Antike krajem 8. veka, i verovatno je isto služila kao sinagoga.

Jevreji su 1424. konačno proterani iz srednjovekovnog grada. Sinagoga je opljačkana. Sven Šite i njegov arheološki tim mukotrpnim iskopavanjima skupljaju ostatke svete građevine.

"Ovi kamenčići duž šatora. To je sve što je od sinagoge ostalo nakon pljačkanja. Ovi kamenčići su ostatak arhitekture. Nekadašnje zidove smo predstavili zavesama ", kaže Šite.

Das Computerbild zeigt den Entwurf für das Jüdische Museum in Köln

Kompjuterska skica Jevrejskog muzeja u Kelnu

Krajem 2012., početkom 2013. očekuje se otvaranje podzemnog muzeja, koji će izlagati rekonstruisane ostatke sinagoge zajedno sa drugim spomenicima.

Ipak jevrejska istorija Kelna je i u novije vreme ostavila svoje tragove, o čemu svedoče figure kelnskih građana jevrejskog porekla na fasadi stare gradske opštine. Tal Kajzman nabraja:

"Karl Marks, Moše Hes, Žak Ofenbah, Abraham Openhajmer i advokat Maks Bodenhajmer."

Mračni deo istorije i profesor Kilbanski

Jevreji i hrišćani su dugo zajedno živeli u miru u gradu na Rajni, ali vrhunac novijeg progona Jevreja predstavljaju nacionalsocijalistički pogromi u Kelnu – u luci Dojc bila je „podružnica“ koncentracionog logora Terezienštat.

Deutschland Bahn Ausstellung Zug der Erinnerung in Düsseldorf

"Voz sećanja" - na stanici u Kelnu podseća na stradanja jevreja za vreme nacionalsocijalizma

U ulici Apernštrase, u 20-im godinama, nalazila se do tada prva i jedina jevrejska gimnazija u rajnskoj oblasti. Danas to mesto nosi ime po direktoru Jevrejinu Erihu Klibanskom. Pedagog reformator je mudro predvideo napad nacista, te je tako smislio plan za spas svojih učenika.

"Doslovno je na kolenima molio roditelje dečaka, da ih, kada napune trinaest godina pošalju u Englesku u okviru programa za razmenu učenika, kako bi tamo ostali. Na tome je insistirao i posle 1938. Čak je i nastavu delimično organizovao na engleskom jeziku kako bi deca dobila pravo da studiraju u anglosaksonskim zemljama", kaže Jusi Isaksen iz Zajednice za hrišćansko-jevrejsku saradnju u Kelnu.

Na ovaj način je Klibanski spasio život 130 dece. Imena dece utisnuta su u bronzane ploče, koje krase fontanu, na mestu gde je nekada stajala jevrejska gimnazija.

Autor: Danijel Šeškevic / Ivana Ivanović

Odg. Urednik: Dijana Roščić

  • Datum 30.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JLbN
  • Datum 30.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JLbN