1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

200 godina od Johana Gotfrida Herdera

Trebalo je da pustane lekar. Ali mu je casu vivisekcije na univerzitetu u Kenigsbergu pozlilo. Srecom. Jer sutdent medicine, Johan Gotfrid Herder, je prešao na teologiju, filozofiju i istoriju. Postao je univerzalni genije. Kada je pre 200 godina umro u Vajmaru, važio je vec za klasika.

Pesnik i reformator obrazovanja, teolog, filozof istorije, istraživac jezika, sakupljac narodnih pesama i književni kriticar je beležio misli kojima se ustolicio kao otac buntovnog pokreta Šturm-und-Drang. U svojim "Studijama o poreklu jezika", objavljenim 1772, i u svojim analizama starih narodnih pesama je zastupao teoriju da se u književnosti odražava karakter nacije, da Napisano polazi od životnih okolnosti i od stepena razvoja neke kultune zajednice.

Herderov otac je bio ucitelj u osnovnoj školi, zvonar u crkvi i kantor. Herder je roden u Morungenu, mestašcu u istocnoj Pruskoj. U Kenigsbergu mu je omiljeni profesor bio Imanuel Kant. Godine 1764. je Herder postao nastavnik i propovednk u crkvenoj školi u Rigi, a kasnije vaspitac princa od Holštajna-Gotropa, da bi 1771. postao i savetnik grofa od Šaumburg-Lipea u Bikenbugu. Na nekim obrazovnim putovanjima je upoznao Lesinga i Getea.

Gete je Herderu pomogao da postane generlani superintendant u malom ali duhovno najuzvišenijem Vajmaru, gde je bravurozno obavljao zadatke u upravi. Tu je radio na prikupljanju narodnih umotvorina. Ujedno je poducvao sveštenicki podmladak, o cemu je pisao u "Pismima o studiranju teologije". Iz te faze su ostali zabeležene i studije "O spoznaji i slucenju ljudske duše", ili "O duhu hebrejske poezije". Herder je vodio izuzetnu korespondecniju sa mnogim filozofima i pesnicima svoga vremena. Na dvoru i u crkvama je držao propovedi. Oduševljavao je i obicne ljude ali i jednog Fridriha Šilera. "Manje je to bio govor, a pre razuman razgovor", zabeležio je Herder posle jednog bogosluženja. Herder je svojim slušaocima govorio o Hristu kao modelu coveka: "Vera u Hrista, koju i on sam u sebi nosi, uci nas i uci se, i predstavlja samo humanost. Hrist je sin coveka", govorio je i pisao Herder.

Kada je pfesnik Graf Lepolod Fridrih fon Štolberg konvertirao u katolika, i pri tom bio ismejan, branio ga je ubedeni luteranac Herder. Rekao je "Štolberg se preselio na drugi sprat, ali živi u istoj kuci. Nisu li i katolici hrišcani? Prezirem surevljivost protestanata".

Važna linija u razvoju je za Herdera bila istorija sveta. U tekstu "Ideje za filozofiju istorije covecanstva" gleda pisac na istoriju kao na nizanje dogadaja kao proizvoda boga. Herder se jasno ogradujr od istoriografije prosvetitelja Voltera i Didroa. Herder je sahranjen u Vajmarui, a na njegovom grobu je ispisano: "Svetlost, ljubav, život."