20 optužbi isparilo, ostala samo jedna | Izbor iz štampe | DW | 28.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

20 optužbi isparilo, ostala samo jedna

Bivši predsednik Nemačke Kristijan Vulf odgovaraće zbog optužbi za korupciju pred sudom u Hanoveru. Početak procesa zakazan je za 1. novembar. Vulf je na kraju odbio da se nagodi, i plati novčanu kaznu.

default

Tužilaštvo

Nemačku je u 2012. godini potresla afera na najvišem nivou – predsednik države bio je prinuđen da podnese ostavku zbog korupcije. Od mnogih optužbi koje su se tada pojavile u javnosti, pred sudom će sada rešavati samo jedna: Vulf je, navodno, dopustio da mu neko plati račun u hotelu na Oktobar-festu 2008, a u zamenu za lobiranje kod šefa Simensa. Vulf i dalje odlučno odbija optužbe za korupciju.

Christian Wulff

Christian Wulff

Bečki Standard: „Bivši predsednik Nemačke mora da se pojavi pred sudom 1. novembra. Radi se o sumnji da je primio mito od nekoliko stotina evra dok je bio premijer Donje Saksonije. Mnogi kažu da je to besmisleno, i pitaju se da li pravosuđe stvarno nema pametnija posla? Kada je Vulf dao ostavku 2012. i kao prebijeni pas napustio rezidenciju predsednika, vodila se istraga o korupciji u 21 slučaju. Dakle, 20 optužbi je negde isparilo, ostala je jedna, i ta će sada stići pred sud. Kružile su priče o tome da je tužilaštvo preterano revnosno, pogotovo kada je Vulf izgubio i funkciju i ženu, i ušunjao se natrag u svoj rodni Hanover.“

Merkiše odercajtung: “Od velike afere Vulf preostalo je 719 evra i 40 centi. To je sve što je ostalo od optužbi za privatne kredite, za pozivanje na večere, za prihvatanje poklona. Samo 719 evra. Malo li je? Afera Vulf jeste donekle tragična. Ali Vulf nije izgubio najviši položaj u državi, zato što je – još kada je bio premijer Donje Saksonije – dopustio da mu neko plati sobu u hotelu. Već zbog toga što jedan nemački predsednik mora da ima besprekornu reputaciju kao predstavnik cele zemlje. On je izgubio meru za pristojnost. Zaslužuje pošteno suđenje. Ali, čak i ako bude oslobođen, ne treba na njega gledati kao na žrtvu lažnih optužbi. Njegov politički imidž uništilo je njegovo prihvatanje i davanje usluga, njegov nedostatak otvorenosti i težnja za luksuzom. A to ima veću cenu od 719,40 evra.“

Granice i za one najmoćnije

Nordvest cajtung Oldenburg smatra da Vulf zaslužuje sažaljenje: „Dvaput razveden, bez funkcije i sa slabim izgledima za novu karijeru – to je veća kazna od one koju sud može da mu izrekne. Ali postoji i onaj drugi Vulf – čovek koji do danas nije shvatio svoju krivicu u svojoj propasti.“

Olaf Glaeseker und Christian Wulff

Vulf i Gleteker

Flensburger tageblat ima potpuno suprotan stav: „Nema razloga za sažaljenje. Čovek koji se kandiduje za neku funkciju mora da zna da za njega važe stroža pravila nego za normalne građane. Koliko je on naškodio Nemačkoj? Jako malo. Veliki skandal je već zaboravljen i funkcija nemačkog predsednika nije toliko oštećena koliko se to činilo početkom 2012. Naprotiv. Ceo slučaj, zajedno sa sudskim epilogom pokazuje da i za one na vrhu postoje granice.“

Zidvest Prese: „Kristijan Vulf se nalazi pred zakonom koji važi za svakog državnog službenika. Poziv na otmenu večeru, dve skupe flaše vina na poklon – za svakog državnog službenika bi to bilo dovoljno da se osumnjiči za korupciju. Zašto to ne bi važilo i za prvog čoveka u državi? To što je preostala samo smešna suma, ne slabi optužnicu.”

Tagesšpigel: „Vulf je mogao i može da se nagodi. Ali on želi da bude oslobođen, želi potvrdu nevinosti, i želi da mu se istražitelji izvine. On zaboravlja da postoji jedna ponižavajuća priča, nezavisno od optužbi za kriminal. Ljudi na visokim položajima ne bi trebalo da pišu molbe šefovima koncerna, da bi tražili olakšice za svoje prijatelje. To što on očekuje da će nakon presude biti potpuno opravdan je drskost – ili možda naivnost? Naravno, Vulf sme da se nada. S obzirom na sve što mu se desilo, mnogi dele njegovu nadu. Ipak, zaslužio je, to što ga je snašlo.“

Priredio: Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon