1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

20 godina kasnije: Još uvek u seni rata

Dvadeset godina od raspada SFRJ, u bivšim jugoslavenskim republikama ratne rane još nisu u potpunosti zarasle. To opterećuje međudržavne odnose i usporava procese saradnje koji su neophodni za ulazak u EU.

Milošević, Tuđman i Izetbegović sa svetskim liderima u Parizu

Milošević, Tuđman i Izetbegović sa svetskim liderima u Parizu

Države u kojima je intenzitet ratnih sukoba bio manji, bolje podnose nasleđe ratnih nemira, dok bivše jugoslovenske republike u kojima se razvila snažna percepcija pobednika, kao što su Slovenija i Hrvatska, lakše konstruišu i neguju svoju istorijsku naraciju, kaže u komentaru za Dojče vele Denis Grac, doktor političkih nauka i član sarajevskog Alumni centra za interdisciplinarne postdiplomske studije.

„Činjenica da se Hrvatska sama oslobodila i izvojevala najupečatljiviju vojnu pobedu za vreme jugoslovenskih ratova iz 90-ih uveliko utiče na odnos vlasti i društva prema ratu i ratnim ranama. U takvoj atmosferi lakše je podneti, ali i potisnuti ratne zločine koji su bili propratna pojava svih ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ“, kaže Grac.

On naglašava da u državama u kojima su ratni zločini počinjeni u velikom obimu i sistemski, kao svrha i metoda realizovanja ratnih ciljeva (stvaranje etnički homogenih republika, genocid nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini) još nema konsenzusa o načinu na koji društvo mora da se nosi sa krvavom prošlošću.

Saradnja je neminovna, ako se želi u EU

Ulazak hrvatske vojske u Krajinu

Ulazak hrvatske vojske u Krajinu

Uprkos ratnim ranama, bivše jugoslovenske republike teže Evropskoj uniji, a procesi evropskih integracija nalažu međusobnu saradnju čije se konture naziru tek izborom Ive Josipovića za hrvatskog predsednika. „Veliki iskorak je saradnja u oblasti pravosuđa, posebno u borbi protiv prekograničnog kriminala, u čemu prednjače Hrvatska i Srbija“, kaže politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.

„Hrvatska je sve prevode potrebne za ulazak u Evropsku uniju, u delu usklađivanja zakona i propisa, dala BiH i Srbiji, što je velikodušan i dobar gest“, kaže Topićeva. Upozorava, međutim, da se najveći problemi u normalizaciji odnosa vežu za BiH. „Svaki iskorak koji se napravi u ovom pravcu, posebno na relaciji BiH – Srbija biva dočekan na nož i opterećen je frustracijama“, ističe Tanja Topić, podsećajući na reakcije u Republici Srpskoj nakon Istanbulske deklaracije.

„Saradnje uopšte nema među onim državama koje još nisu uspostavile diplomatske odnose (Kosovo i Srbija) ili čiji odnosi su još uvek opterećeni ratom i njihovim ulogama u njemu (Srbija i Bosna i Hercegovina), posebno u pogledu priznanja ratne odštete, organizovanja agresije, preuzimanja odgovornosti za počinjene ratne zločine, međusobna izručenja optuženih i osumnjičenih te u pogledu hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića“, ističe dr Denis Grac.

Na sledećoj strani:

Više objekti nego subjekti međunarodne politike