1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

150 godina od smrti Roberta Šumana

29. jula navršava se 150 godina od smrti Roberta Šumana. Tim povodom donosimo prvi iz serije priloga o klasičnoj muzici koji nosi naziv "150 godina od smrti Roberta Šumana".

R.Šuman

R.Šuman

2006. je godina muzičkih jubileja. Svet kulture slavi pre svega 250 godišnjicu Mocartovog i 100 godina od rodjenja Šostakovica. Podsećamo i na 150 godina od smrti nemačkog kompozitora romantizma Roberta Šumana. Tužne su okolnosti u kojima je Šuman umro 29 jula 1856 u privatnoj klinici u predgradju Bona - Enderichu. On, koji je svojim kompozicijama otvorio i upotpunio nove muzičke prostore, na kraju svoje 46 godine bio je još samo senka samog sebe. Njegovo pamćenje se ugasilo, izgubio je sposobnost da se artikuliše, grčevito je nastojao da progovori, dok je podrhtavao. Podmukla paraliza tokom poslednje dve godine koje je proveo u klinici učinila je da više nije mogao da komponuje niti da piše.

Šumanovo poslednje delo nastalo je 1854 u Diseldorfu , gradu u kojem je živeo i radio od 1850 kao muzički direktor ... Reč je o varijaciji za klavir u S -duru, koju smo č uli na početku. Kompozicija je kasnije nazvana "Varijacije duhova", zato što ovo delo ima veze sa biografskim kontekstom njegovog života punog kriza. I stvarno, postoji uska medju zavisnost sa ondašnjom Šumanovom životnom katastrofom, koja je završena na nervnoj klinici. O tim danima, njegova žena Klara Šuman je rekla...

Citat: "Najgore je bilo noću. Mi skoro da uopšte nismo mogli da spavamo. Preko dana je on pokušavao da radi, ali mu je to uspevalo samo uz užane napore. On je više puta izjavio da ako to ne bude prestalo - moraće da uništi svoj duh. Zvučne halucinacije su se jako pojačale, tako da je čuo čitave muzičke komade u izvodjenju orkestra. Na poslednjem akordu u glavi mu je ostajao zvuk i zadržavao se , sve dok on ne bi skrenuo misli ka neki drugi komad..."

U jednoj takvoj noći Šuman je iznenada skočio prema pultu za pisanje, i zapisao klavirske varijacije koje su mu kako je mislio, preneli andjeli ili duhovi Šuberta i Mendelsona. Ovoj temi, sledećih dana dodao je još pet varijacija, zbog čega su kasnije nazvane "Varijacije duhova". Sledi druga varijacija Es-dur, komad u formi kanona...

27 februara 1854. deset dana pošto je završio temu, on je kaligrafskim rukopisom zapisao varijacije; taj posao je tražio veliku koncentraciju, i ni u kom slučaju nije ukazivao na ono što će se desiti: Šuman je tokom ručka iznenada skočio od stola i u kućnom mantilu i u papučama istrčao na ulicu u blizini mosta na Rajni. To što je bio neprikladno odeven, nikome nije upadalo u oči jer je bilo vreme karnevala. Šuman je otišao na most sa kojeg je najpre bacio svoj venčani prsten u Rajnu, a zatim je i sam skočio u reku. Ladjari sa brodova su ga izvukli iz ledene vode. Šta ga je navelo da pokuša samoubistvo? Da li je Šuman pri punoj svesti želeo da se spase beskrajnog užasa? Da li je uzrok bila prethodna svadja sa Klarom koja mu je predočila da će završiti u ludnici? Time bi se možda moglo objasniti bacanje burme u Rajnu, ali mi to ne znamo...Najverovatnije da je on bio žrtva podmukle bolesti; paralize, iako ta dijagnoza nikada nije potvrdjena. Pa ipak, Šuman je patio od degenerativnog procesa omekšavanja i smanjenja mozga. U kliničku sliku bi se mogle uklopiti i zvučne halucinacije koje su ga pratile kao i primetne promene njegove fizionomije; naduvenost lica, ukočen pogled raširenih zenica...

Šta je bio uzrok ? Prema nekim pokazateljima - bile su to posledice infekcije sifilisom, koju je Šuman dobio dvadesetak godina ranije.

Varijacije duhova nisu naišle na dobar prijem. Brzo im je udaren pečat kao delu opadajuće stvaralačke moći.

Sigurno je da varijacije nemaju mnogo zajedničkog sa romantično-ekscentričnim stilom Šumanovog ranog stvaralaštva u kojima preovladje jasnoća, i jedna skoro klasicistična strogost, dok se istovremeno ne može prevideti uticaj Baha, čijim delom se Šuman intenzivno bavio mesecima pre nastanka varijacija. U nastavku ćete čuti kraj varijacija duhova....

Šumanova sudbina donekle podseća na sudbinu pesnika Fridriha Helderina, sa čijim delom se on upoznao već u ranom detinjstvu. Herdelin je istina u pomračenju uma proveo, ne samo dve godine kao Šuman, već više od trideset godina zatvoren u Tibingenskoj tvrdjavi. Koliko god bilo čudnovato, pretpostavlja se da je Šuman inspiraciju za svoje pretposlednje delo "Pet klavirskih komada" napisanih 1853. našao u Herdelinu. Radni naslov ove kompozicije bio je "Pesme svitanja za Diotimu". Naslov asocira na Herdelinovu čuvenu muzu Diotimu, Šuman je njeno ime kasnije precrtao. To je muzika koja prekoračuje granice. To je muzika opisa radjanja jutra sa primesama molitvenog tona, navodeći na sumnju da je zamišljena svetlost, svetlost večnosti.

Markus Švering