1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

15 godina Bolonje: studenti nezadovoljni

Prema poslednjim anketama, dve trećine nemačkih studenata nezadovoljno je nakon 15 godina sprovođenja Bolonjske reforme. Oni smatraju kako završni ispit za bečlor ne predstavlja dobar start na tržištu rada.

Oko dve trećine nemačkih studenata smatra da je završni ispit za bečlor nedovoljan, kako bi se krenulo u potragu sa poslom. Prilično poražavajući stav za 15. rođendan Bolonjske reforme.

19. juna 2014. godine, navršava se 15 godina od susreta 29 evropskih ministara nauke u italijanskom univerzitetskom gradu Bolonji. "Imali smo viziju", priča Edelgard Bulman, koja je tada bila nemačka ministarka obrazovanja. "Evropa bi trebalo da gradi prostor ne samo za nauku, tržište rada, ili zarad političke jedinstvenosti, već bi trebalo da gradi snažnu kulturnu, društvenu i naučnu osnovu." A put do svega toga, prema tadašnjoj ideji pomenutih ministara, mogao bi obezbedi jedinstveni evropski prostor visokog obrazovanja. I tako se rodio tzv. Bolonjski proces.

Time je definisano više ciljeva:

  • Širom Evrope trebalo bi da se obezbede slični uslovi studiranja.
  • Studijski programi trebalo bi okrenuti tržištu rada.
  • Sve to bi trebalo da omogući i veću mobilnost studenata i naučnika u Evropi.

"Odlučujuće je bilo da je to uvek bila konferencija kako ministara, tako i univerziteta i studenata", priseća se Bulman. Visokoškolske ustanove i studenti na koje se to odnosi, trebalo bi da budu u poziciji da utiču na razvoj daljih reformi. Posebno u Nemačkoj su studenti sumnjičavi prema Bolonjskom procesu. Žale se na pritisak zbog nedovoljno vremena, obimne nastavne planove i sumnjaju da završni ispit za bečlor može da bude dobra početna pozicija na tržištu rada: u jednoj anketi renomiranog instituta Alensbah, gotovo dve trećine studenata za diplomu bečlora, navelo je da po završetku studija žele da nastave školovanje za još jedan stepen.

Rezultati su različiti

Uprkos svemu Bolonjska reforma je prilično uspešna, smatra Franc Bosbah, prorektor za nastavu i studiranje na Univerzitetu Duisburg-Esen. "Morali smo unesemo jedan sasvim novi sistem u našu studijsku ponudu. Verujem kako su time univerziteti u Nemačkoj pokazali da imaju šta da ponude i da takve sisteme zaista mogu da prilagode." Naravno da se na nekim mestima moglo više i bolje uraditi, ali sveukupno gledano reforma je bila uspešna, smatra ovaj profestor.

Volfgang Lib na Bolonjski proces ne gleda tako pozitivno. On je kao političar, angažovan na reformama obrazovanja u Nemačkoj, pre 15 godina bio prilično glasan zagovornik reformi, ali danas je izgubio dobar deo tog „oduševljenja“. Jer snažno usmeravanje studijskih programa tržištu rada, on smatra pogrešnim. "Obrazovno-politički aspekt Bolonjskog procesa doveden je pred zid u i to korist privredno-političkih interesa. I zbog toga su visokoškolske ustanove pod snažnim uticajem ekonomskog načina razmišljanja." Pri tome je izgubljeno snažno duhovno i društveno-naučno opredeljenje mnogih visokoškolskih ustanova, jer od tada se od svih zahtevalo da uvedu programe i predmete, koji se traže u privrednom svetu.

Još uvek nedovoljna mobilnost

Franc Bosbah sa Univerziteta Duisburg-Esen zastupa drugačiji stav: mobilnost studenata je zaista povećana. Nemačka je za „gostujuće studente“ postala vrlo privlačna. U svetskim okvirima je dospela na treće mesto, kao jedna od najatraktivnijih zemalja za studente, što se moglo osetiti i na Univerzitetu Duisburg-Esen: "Imamo veliki priliv gostujućih studenata, koji ne dolaze samo iz regiona u kojim se primjenjuje Bolonja i zbog toga smo veoma zadovoljni. Ono čime nismo potpuno zadovoljni jeste kvota odlazećih studenata - ona bi mogla biti bolja."

Mnogi nemački studenti nailazili bi na prepreke, ako bi jedan semestar hteli da provedu negde drugde ili da odu na praksu u inostranstvu. "Ali radimo na tome i pokušavamo da pridobijemo partnere", dodaje Bosbah. Njegov ključni argument glasi: od prvobitnih 29 potpisnika Bolonjskog procesa, u međuvremenu se broj zemalja-potpisnica povećao na 47. Zbog čega je izbor zemalja, na prostoru na kojem se primenjuje Bolonja, u proteklih 15 godina, postao znatno veći.

DW.COM