1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

11.9. udario i Evropu

Prošlo je tačno 8 godina od terorističkih napada na SAD u kojima je stradalo više od 3.000 ljudi. Borba nije gotova: front je možda još širi, a značajan deo aktivnosti preseljen je u Evropu. Na koji način se ona bori?

Pre osam godina su pripadnici Al Kaide oteli 4 aviona i usmrtili preko 3.000 ljudi

Pre osam godina su pripadnici Al Kaide oteli 4 aviona i usmrtili preko 3.000 ljudi

Tragovi atentatora 11. septembra 2001. vodili su direktno u Evropu. Piloti odgovorni za napade stanovali su na primer i u Hamburgu. Terorističkim aktima u Madridu 2004. godine i u Londonu godinu dana kasnije, Evropa je i sama postala pozornica islamskog terorizma. Pre pet godina je bivši nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer izjavio da je Evropa ranjiva.

„Moramo sve učiniti kako bismo mogli da delujemo preventivno. Ne smemo dozvoliti da nas terorizam natera na kolena!“ - rekao je tada Fišer.

Unutrašnja bezbednost u EU stvar je svake zemlje pojedinačno što je postalo problem jer je terorizam internacionalan. Posledica toga bila je da su vlade 2004. godine odredile koordinatora za borbu protiv terorizma, Holanđanina Gijsa de Vriesa.

„Razmena informacija je veoma važna. Snage policije zemalja članica mogu da razmenjuju informacije preko Europola, a naši državni tužioci preko saradnje pravosuđa u EU. Usvajamo zakone protiv finansiranja terorizma. Teroristima je potreban novac, a mi moramo da učinimo sve kako bismo im onemogućili pristup novcu. I za to je potrebna međunarodna saradnja“, objasnio je jednom Vries.

Otežana razmena podataka

Većina Evropljana bila je saglasna sa pooštrenom kontrolom bezbednosti na aerodromima. Međutim, kada su Sjedinjene Američke Države zatražile da američki organi dobiju pristup podacima o letovima evropskih aviona, došlo je do otpora. Tadašnji komesar za pravosuđe, Franko Fratini, želeo je da ograniči taj pristup:

„Prihvatamo da se podaci prosleđuju drugim vlastima pod uslovom da one imaju slične standarde o zaštiti podataka.“

Svaka stranka u banci, svaki korisnik mobilnog telefona i Interneta mora da računa sa time da su zbog pooštrenih zakona o bezbednosti njegovi podaci dostupni vlastima i da ih one mogu memorisati. Borci za ljudska prava su kao posebno kritičnu ocenili činjenicu da su evropske tajne službe donele spisak osumnjičenih za teror. Zato što nije bilo poznato na osnovu kojih podataka se to radilo, niti se znalo ko je bio na spisku – i kako se od toga moglo braniti. Dik Marti, istražitelj po nalogu Saveta Evrope je izjavio:

„U osnovi, ne postoji mogućnost da se odbranite od pojavljivanja na toj listi. Nije vam poznata tačna optužba i gotovo da nemate mogućnost delovanja kako bi ste ponovo nestali sa spiska.“

Dik Marti tvrdi da je putem istrage dokazano da je CIA u više evropskih država držala tajne zatvore. SAD, međutim, nisu dale konkretne podatke o tome gde se oni nalaze.

Gvantanamo i maniri CIA

O pravnim posledicama 11. septembra 2001. ne može se govoriti ako se ne pomene Gvantanamo. Jer, u kampu terorista u američkoj vojnoj bazi dešavale su se ekstremne stvari. Na primer, način na koji je američka vlada tretirala zatvorenike. I kako su se kritičari ponašanja Amerike zgražavali… Poslanik evropskog parlamenta Elmar Brok obrazložio je ponašanje američke vlade pod Džordžom Bušom šokom Amerikanaca posle 11. septembra.

„Pod utiskom terorističkih napada od septembra 2001. strah je bio toliko velik da su Amerikanci računali sa rizikom da stave van snage naš sistem vrednosti. A ja mislim - i to mora biti jasno - da se u borbi protiv terorizma može postići uspeh samo ako mi sami ne ugrožavamo naše vrednosti.“

Ova kritika prvobitno je bila upućena na adresu SAD pod predsednikom Bušom. Ali, u međuvremenu, mnogi kritičari ocenjuju da ona važi i za Evropsku uniju.

autori: Kristof Haselbah / Mirjana Kine Veljković

odg. urednik: Sanja Blagojević

  • Datum 11.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jcgs
  • Datum 11.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jcgs