1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

1.100 km za tri sata – vozom!

Najbrži vozovi na svetu su u Kini i avionske kompanije na unutrašnjim linijama gotovo da ne mogu da drže korak. Kineski železničari sada razmišljaju i o pruzi do Evrope, na primer Šangaj – Berlin, piše Špigel onlajn.

default

Smeli planovi: Kineski superbrzi voz

Kineski vozovi su najmoderniji u svetu – za samo tri sata stiže se od Kantona do Vuhana, raskrsnice i metropole središnje Kine. Pruga je dugačka tačno 1.069 kilometara i prosečna brzina vozova je 350 kilometara na sat.

Kina je ostavila svet za sobom i kada je reč o superbrzim vozovima, glasila je vest agencije Hsinhua kada je pruga otvorena 26. decembra prošle godine. Tačnost vesti Hsinhua je potkrepila i sa dva podatka: superbrzi japanski voz šinkasen ima prosečnu brzinu od 243 kilometra na sat, nemački ICE vozovi još su „sporiji“ sa prosečna 232 kilometra na sat.

Nove pruge

U Kini se grozničavo grade nove pruge i povećava brzina vozova. Trenutno se gradi pruga Šangaj – Peking na kojoj će vozovi saobraćati brzinom od 380 kilometara na sat. Planirana je nova pruga između Pekinga i Vuhana, a u izgradnji je pruga između Hongkonga i grada Čengdu u provinciji Sečuan, koji je centar kineske IT industrije i u kome su filijale Intela, SAP i Motorole.

Tokom sledeće tri godine u izgradnju brzih biće uloženo oko 300 milijardi dolara. Dobar deo novca potiče iz vladinog programa za podsticanje konjunkture kojim vlasti nastoje da zaštite Kinu od svetske ekonomske krize.

Železnica v. aviokompanije

Flugzeuge von Air China auf dem Flughafen Pudong in Shanghai

Ugrožene aviokompanije: Avioni kompanije "Er Čajna"

Sa novim svetom superbrzih pruga počeo je i jedan rat – prevoz putnika od jednog do drugog milionskog grada predstavlja unosan posao bez koga u sve većoj meri ostaju avionske kompanije. U kompanijama Čajna sautern i Čajna istern, te državnoj kompaniji Er Čajna strahuju od konkurencije superbrzih vozova.

U špicevima, kada se spajaju dva voza, u njima ima mesta za 1.200 putnika – u poređenju sa tim Boing 737 bilo koje od ovih kompanija pravi je patuljak.

Poučan je najnoviji primer iz središnje Kine. Tamo je 6. februara puštena u saobraćaj brza pruga koja povezuje Žengžu sa Džianom, nekadašnjom polaznom tačkom na „putu svile“. Džian, koji ima sedam miliona stanovnika, Meka je za kineske turiste koji odatle polaze u razgledanje armije terakota-vojnika koja je napravljena po nalogu prvog kineskog cara u trećem veku pre naše ere.

Vozom u svet

Reakcija avionskih kompanija usledila je posle mesec i po dana – 25. marta obustavljeni su svi letovi na ovoj turističkoj trasi. Železničari imaju sve smelije, gotovo fantastične planove. Na mapi u kancelariji glavnog planera železnice Ženg Đijana, ucrtane su trase brzih pruga od Šangaja do Singapura, čak do Nju Delhija. Razmišlja se i o pruzi do Moskve i, politički problematičnija, južna trasa do Teherana, uz produžetak do Praga i Berlina. Međutim, još nije planirano da Kinezi grade superbrze pruge u inostranstvu, kaže Ženg Đijan.

Istina, ne predaju se ni avionske kompanije – međunarodni aerodrom u Kantonu je proširen tako da će moći da opslužuje 75 miliona putnika godišnje, povećava se i kapacitet starog aerodroma Hongćao na zapadu Šangaja na 40 miliona putnika. Za svaki slučaj, Hongćao je upravo dobio i stanicu za superbrze vozove.

Pripremio Nenad Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 11.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OGD4
  • Datum 11.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OGD4