1000 konjskih snaga umesto 1000 ideja

Mnogi listovi komentarišu trendove i pojave na Međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu. Tako Švebiše cajtung (Lojtkirh) piše:“ Čak i bez krize i Zelenih, sami kupci traže da se promeni mišljenje. Ljudi postaju stariji – i pokretljiviji. Demografske promene se odražavaju i na paletu ponuda u automobilskoj industriji. I mladi ljudi menjaju potrošačke navike… Ali, uživanje u vožnji će i dalje postojati, baš kao i u sanjarenju; ovaj sajam nudi pravi materijal za to. Tu su jaki terenski automobioli, luksuzne limuzine, ili i inovativni gradski autići koji štede gorivo – možda su upravo oni prestižni objekti budućnosti.“

Landescajtung (Lineburg): „Kancelarki ne treba zavideti. U glavi joj je kriza evra, mora da razmišlja i o raskolu sa Liberalima, pa pored svega toga i da prošeta Sajmom automobila. I tamo je naglasila svoju opredeljenost za evro. Ali, jasno je i da tome treba da uslede i dela. Jer, konjunktura zamire. To bi moglo teško da pogodi i nemačku automobilsku industriju. Ona je u vreme najteže krize još mogla da se spase premijama za rashodovana vozila i skraćivanjem radnog vremena. Ali, ovaj put vlada, zbog troškova za evropski finansijski štit, za tako nešto nema novca…“

Der noje tag (Vajden): „Umesto revolucionarne tehnike, pod svetlom reflektora su moćne luksuzne limuzine. 1000 konjskih snaga umesto 1000 ideja: napredovanje na planu inovacija zapinje. Da je industrija ulagala u tehniku električnih automobila ulagala onoliko koliko ulaže u dizajn i snagu benzinaca, električni modeli bi odavno bili zreli za tržište i – isplativi“.

Druga značajna tema komentara je i poseta francuskog predsednika Sarkozija i britanskog premijera Kamerona Libiji. Badiše cajtung (Frajburg) smatra da su njih dvojica „ovom munjevitom posetom jasno stavili do znanja da žele da sede u prvom redu u libijskoj posleratnoj eri. Iako rat nije završen, trka za političkim povlasticama i unosnim poslovima već je počela. Jer, u Libiji se ne radi o demokratiji, miru i slobodi. Radi se o ogromnim rezervama nafte…“

Rajn-Nekar cajtung (Diseldorf): „Nije Sarkozija i Kamerona u Libiju odvela samo briga za libijski narod. Pored spoljnopolitičkog uspeha, kojim su mogli da briljiraju pred svojim biračima, podrška pobunjenicima bi mogla doneti i ekonomske povlastice. Jer Libijci upravo nude unosne ugovore firmama koje bi da uvoze naftu ili rade na obnovi njihove zemlje.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Pobednički pohod Sarkozija i Kamerona u „novoj“, oslobođenoj Libiji ima simboličku snagu. Ali, u Libiji još nema mira. U mnogim gradovima se još vode borbe. Slike slavlja ne treba da nam skrenu pažnju sa činjenice da su gostima vrlo važni ekonomski interesi. Nije preostalo mnogo vremena – svi bi hteli deo libijskoga kolača…“

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon