1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

100 godina od rodjenja Bernharda Minetija

Kada je 1998. godine umro, glumac Bernhard Mineti je iza sebe imao 70 godina provedenih na pozorisnoj sceni. „Umro je kralj pozorisne umetnosti“, rekao je tada reziser Klaus Pajman. 26 janura ce biti 100 godina od rodjena velikog glumca.

Mineti je glumacku karijeru zapoceo u Darmstatu

Mineti je glumacku karijeru zapoceo u Darmstatu

Veoma rano je Mineti razvio svoju strast za pozoristem. Vec kao osmogodisnjak izvodio je kratke scene za svog brata. U dvadesetim godinama je studirao izmedju ostalog i teatarske nauke u Minhenu kod Artura Kucera, legendarnog pozorisnog inovatora. U Berlinu je pripadao prvoj generaciji koja je studirala na tek otvorenoj glumackoj skoli u klasi Leopolda Zenera.

Pozorisnu ostrascenost pokazivao je i na taj nacin sto je, za razliku od svojih kolega, sve do duboke starosti, rado prisustvovao pozorisnim premijerama. Kada su se na Berlinskim susretima sedamdesetih i osamdesetih godina odrzavale diskusije o predstavama, mogli ste biti sigurni da ce Mineti biti u publici i javiti se za rec. Kada je zatvaran Silerov teatar u Berlinu, 1993 godine, Mineti je bio jedan od onih koji su najglasnije protestovali.

Mineti je preziveo tri epohe nemackog teatra, a trecu koja je nastupila posle 1945. je licno obrazovao. Poceo je karijeru jos u Vajmarskoj republici, 1930 g. posle pocetaka u Geri i Darmstatu, angazovan je u Pruskom teatru u Berlinu. Igrao je sa svim velikanima tog doba, od Vernera Krausa do Gustava Grindgensa.

U drugoj fazi njegove pozorisne karijere za vreme Treceg rajha, Mineti je u Berlinu bio velika zvezda. Kasnije je to opterecivalo njegov zivot, mnogi su mu to prebacivali.

On licno se uvek iznova pitao zasto on, koji je bio levicar, nije emigrirao 1933 godine. "Nisam politiku shvatao ozbiljno", objasnio je jednom. "Moj ostanak nije bio svesna odluka. Imao sam 28 godina , bio sam mlad glumac koji govori nemacki, koji je zeleo da glumi u pozoristu."

Uvek iznova je podvlacio da je program, koji je izvodio Pruski teatar na celu sa Gustavom Gringensom, doduse, delom bio prilagodjen politici Treceg rajha ali je zato nacin igre ogdovarao "skrivenim opozicionim potrebama publike."

Posle Drugog svetskog rata, Mineti je neometano nastavio da se bavi glumom i sa njim su saradjivali emigranti Fric Kortner I Peter Cadek.

Velika Minetijeva karijera pocela je sezdesetih godina sa ulogom Krapa u Beketovoj drami "Poslednja traka". Zatim je igrao u komadima Harolda Pintera, a pre svih u komadima Tomasa Bernharda ciji je pozorisni alter ego bio. Niko nije mogao tako kongenijalno da igra karaktere ovog austrijskog pisca koji je zeleo da popravi svet koji je mrzeo. Bernhard je cak napisao jedan komad za Minetija koji je i nazvao njegovim imenom.

Kao niko drugi iz njegove generacije Mineti se predao novom pozoristu. Likove Tomasa Bernharda je igrao pod rezijskom palicom Klausa Pajmana a Fausta I Lira u inscenaciji njegovog najdrazeg rezisera Klausa Mihaela Grubera. Njegov Faust koji je 1982. prikazan i na televiziji je nezaboravan. Kao i uvek sa blago povisenim tonom govorio je monolog starog coveka na kraju svog zivota.

1995. godine imao je svoj poslednji veliki uspeh kada ga je Artur Miler pozvao u Berlinski ansambl da glumi Artura Uia.