1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

100 godina nemačkih šlagera

Kompozitor Ralf Banacki je jednom prilikom otkrio tajnu šlagera: Šlageri su apsolutna, podrazumevajuća saglasnost teksta i muzike. U istorijskom muzeju u Bonu otvorena je izložba „Melodije za milione“.

default

Na izložbi u Bonu je izložen i stakleni klavir Uda Jurgensa

Ili ih volite ili ne - nemačke šlagere.U muzici su zaista retki žanrovi koji do te mere dele publiku. I to bez obzira na to što je šlagerska scena vrlo raznovrsna. Neko ko voli kantri šlagere ne mora da voli narodnu muziku ili takozvane istorijske šlagere. Pritom, izložba je smišljena za posetioce koji nisu ljubitelji ove vrste muzike. „Ustvari, mi nismo veliki ljubitelji šlagera, ali u svakom slučaju je interesantno prikazati šta se krije iza šlagera,“ kaže jedna žena. „Zapravo uopšte ne volim šlagere, ali ova izložba je zanimljivo putovanje u prošlost,“ priznaje jedan posetitelj.

Šlager komunicira sa emocijama

Upravo to su i želeli organizatori izložbe u Istorijskom muzeju u Bonu. Poveli su posetioce u stogodišnju avanturu istorije šlagera. Pričaju im priču o tome ko i šta se krije iza često profanih naslova pesama. Direktor izložbe je Hano Sovade. „Šlager je tema koja komunicira sa emocijama ali i duhom vremena, dakle odražava tehnički, društveni, politički u kulturni razvoj. Mi želimo da prikažemo dva nivoa: šou scenu na kojoj vladaju zvezde ali i sve ono što stoji iza šlagerske scene. Od tehničkog napretka gramofona, preko tonskog filma do radija i društva.“

" Himna o Berlinu"

1904. godine nastala je himna o Berlinu iz pera Paula Linkea. Osim ovog posetioci mogu da čuju još hiljadu naslova koji su na izložbi poređani hronološkim redom. Na monitoru se vide i omoti gramofonskih ploča. Omoti su postavljeni na više bina poređanih po razdobljima. Na samom početku slušamo pesme nastale u vreme Vajmarske republike. Posetioci otkrivaju do koje mere su radio i ploče bili važni za popularizaciju šlagera. Društvo i duh vremena utisnuli su svoj pečat u naslove šlagera, kao što je to slučaj sa privrednom krizom iz 1920. godine.

"Trojica sa benzinske pumpe."

Prvu istinsku šlagersku zvezdu na površinu je izbacio tonski film zato što joj je podario lice koje su gledaoci napokon mogli da vide. 1930. godine je u bioskope došao film „Trojica sa benzinske pumpe“. Muziku su pisali kompozitor Verner Rihard Hojman i tektopisac Robert Gilbert . Lilian Hervi i Vili Frič, božanstveni par nemačkog zvučnog filma pevali su evergrin "Moje srce te pozdravlja."


Proganjani jevrejski autori


Kada su nacionalsocijalisti došli na vlast kompozitor Verne Rihard Hojman i tekstopisac Robert Gilbert morali su da napuste Nemačku. Jevrejski autori su bili proganjani a nacionalsocijalisti su pokušali da proguraju muziku koja je odgovarala njihovim standardima. Mnoge zvezde ondašnjeg vremena su dopustile da ih nacionalsocijalisti uzmu pod svoje i glajšaltuju, i igrali su u filmovima u kojima ih je zloupotrebljavala nacistička propaganda. Zatim su na red došli filmovi kojima je cilj bio da odvrate pažnju građana sa Drugog svetskog rata. Glumac Hajnc Riman se rastavio od svoje žene Jevrejke a Sara Leander je 1942. u filmu „Velika ljubav“ pevala pesmu „ Znam da će se jednom dogoditi čudo“

"Velika ljubav"

„Retkima je poznata činjenica da je Bruno Balc pisao tekst za Saru Leander. Balc je bio progonjen od nacista zato što je bio homoseksualac. 1941/42 je ponovo bio u zatvoru Gestapoa. Na intervenciju Sare Leander i kompozitora Miahela Jarija pušten je iz pritvora. Njih dvoje su Gebelsu rekli da im je za film „Velika ljubav“ neophodan njihov tekstopisac Balc. Tako su ga spasili iz ruku Gestapoa i sigurne smrti,“ kaže direktor izložbe Hano Sovade. Nakon Drugog svetskog rata 1945. godine snimani su takozvani otadžbinski filmovi koji su bili prepuni šlagera i koji su pokazivali čežnju Nemaca za „zdravim svetom“. U to vreme pevali su Koni Frobes i Peter Kraus. Pedestih su zvezde bili Katarina Valente, Peter Aleksander. Šlageri su uglavnom pevali o ljubavi ali je uvek bilo i onih šlagera koji su u sebi nosili kritiku društva, kaže Hano Sovade.

"Šta ćeš ti u Riju'"

Na primer: „Mi smo rođeni u Trikoneziji“. To je omiljeni karnevalski šlager u Poranju koji odslikava i državnu formu jer smo bili okupaciona zona, još uvek nije postojala Savezna republika. U Nemačkoj Demokratskoj Republici je stanje bilo nešto drugačije. Tamo su komunističke vlasti pokušale da etabliraju socijalističke šlagere. Pesma koju je forsirala vlast nastala je nakon podizanja zida. „Šta ćeš ti u Riju?“ Kad je lepo i kod kuće. Ginter Gajsler je pevao ovaj šlager 1962. godine u Nemačkoj Demokratskoj Republici. Istovremeno su u Zapadnoj Nemačkoj bili omiljeni: Drafi Dojčer sa pesmom „Mramor, kamen i željezo“ ili Manuela koja je 1963. postala poznata sa pesmom: „Kriva je bosa nova“. Na izložbi u Bonu je opisan i Manuelnin zalazak karijere. Ogovaranje, proces, medijski bojkot. I zvezdana karijera se raspršila.

"Hit parada"

Sedamdeste su godine Ditera Tomasa Heka i CDF emisije „Hit parada“. Njemu je na izložbi posvećena glavan bina. Postavljene su originalne kulise kultnog televizijskog šoua. U sredini se nalazi stakleni klavir Uda Jurgensa koja je u to vreme postao poznat sa socijalno kritičkim temama. U podnožju te bine otkrivamo kompozitore, tekstopisce, izdavače i menadžere. Naravno da bez njih ne bi bilo komercijalnog uspeha na muzičkoj sceni. To je pravilo važilo na početku pojavljivanja šlagera a važi i danas. I umetnici i tvorci pesama imaju isti cilj – da zarade novac.


"Malo mira"


24. aprila 1982. godine pevačica Nikol pesmom „Malo mira“ pobeđuje na pesmi Evrovizije. Apsolutni šlager za mase. Deset godina posle televizija je na pijedestal dovela narodne šlagere koje i danas slušaju milioni televizijskih gledalaca. Moderni šlageri nisu više in. Tu ne pomažu ni muzički komedijanti poput Gilda Horna ili DJ Ocija. Najuspešniji nemački šlager je „Nostalgija“ koji je pevao Fredi Kvin. Izdat je 1956. i prodat je u 8 miliona primeraka.








  • Datum 18.05.2008
  • Autor Paul Koni
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/E1tR
  • Datum 18.05.2008
  • Autor Paul Koni
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/E1tR