1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

100 godina ženskog prava glasa

Žene u Evropi su stekle pravo glasa pre sto godina. Finkinjama je to prvima uspelo 1906. godine. Žene iz jednog švajcarskog kantona su to pravo osvojile poslednje - 1990 godine. Ženski muzej u Bonu je pripremio izložbu o borbi žena za pravo glasa.

Pravo glasa

"Pravo glasa"

U Nemačkoj su žene dobile pravo glasa 30 novembra 1918. godine. U Francuskoj, koja je prednjačila u osvajanju demokratskih prava, žene su pravo glasa dobile tek 1944, deset godina posle Turske. To je, prema mišljenju Betine Bab, istoričarke i organizatorke istorijskog dela bonske izložbe, povezano sa društvenom strukturom:

”Finska je bila relativno homogeno društvo, kasno se industrijalizovala, bila je ruralno usmerena, a obrazovano gradjanstvo je činilo mali deo stanovništva. Žene su u zemljoradnji radile iste poslove kao muškarci. Postojala je tradicija naprednih pokreta u kojima su žene bile veoma aktivne, a tu ulogu su imale i u pokretu za nezavisnost.”

Pre stotinu godina, 1. juna 1906 godine žene Finske su ustavom dobile pravo glasa. Posebno borbene su bile žene u Velikoj Britaniji zbog čega su 1910 godine i hapšeni borci za ženska prava. Kada je 1914 počeo Prvi svetski rat, sifražetkinje su se povukle i iticale se u patriotizmu što im je pomoglo da krajem rata dobiju pravo za koje su se borile.

"Dosta zemalja su posle Drugog svetskog rata uvele pravo glasa za žene i sve kao razlog navele da su se žene dobro pokazale u pružanju otpora.”

Betina Bab kaže da je ono što je u drugim zemljama predstavljalo odlučujući momenat u Švajcarskoj nedostajalo. Tamo posle Prvog svetskog rata nije bilo revolucije, Švajcarska nije učestvovala u Drugom svestkom ratu tako da ni žene nisu učestvovale u pružanju otpora. To naravno nije jedini razlog, ali igra veliku ulogu i zapravo su tamo muškarci odlučili da žene dobiju pravo glasa.

Ideja muzeja u Bonu jeste da se dokumenti dopunjavaju umetničkim delima. Predstavljene su protagonistkinje poput Anite Augsburg, rodjene 1857. godine, koja je osnovala prvo udruženje za pravo glasa žena. Zatim Roza Luksemburg. Kratki propratni tekstovi opisuju život predstavljenih žena. Izloženi su radovi 40 umetnica iz cele Evrope. Angelika fon Štok je sa digitalnom kamerom i slikarskom tehnikom napravila portrete nemačkih političarki. Regina Helvig Šmit je naslikala poznate glumice i preko puta njihovih portreta postavila portrete atentatorki-samoubica. Aluzija koja, sa jedne strane govori o instrumentalizaciji žena, a sa druge strane o njihovoj ličnoj odgovornosti, kada je njihovo pravo glasa u pitanju.

Mešavina istorijskih činjenica i pridodate umetnosti se ne prima lako. Ništa što je izloženo, bez obzira da li se radi o slici, video instalaciji, nije bez propratnih reči, što svedoči da se ne radi o čisto umetničkoj izložbi.

  • Datum 06.12.2006
  • Autor Ginter Birkenštok
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BASm
  • Datum 06.12.2006
  • Autor Ginter Birkenštok
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BASm