Život u Turskoj, srce u BiH i Sandžaku | Politika | DW | 20.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Život u Turskoj, srce u BiH i Sandžaku

Njihovi preci doselili su se u Tursku pre više od stotinu godina. Umesto Bosne i Hercegovine ili Sandžaka, njihov zavičaj postali su Sakarija, Adapazar, Serdivan. Rođeni su u Turskoj, govore bosanski i sanjaju o BiH.

Ne zna se tačno koliko državljana Turske vodi poreklo iz BiH i sa ostalih područja bivše Jugoslavije. Pominje se više od dva miliona ljudi čiji preci su se u Tursku doselili krajem 19. i početkom 20. stoleća. Najviše ih je u Istambulu, Izmiru i Adapazaru. Na području Sakarije ili Adapazara živi oko 80.000 potomaka najstarijih doseljenika, a samo u Serdivanu ih je 27.000. Mnogi sebe smatraju i Bosancima i Bošnjacima i govore bosanski jezik.

Srce nas vuče

Ahmet Sorgut Šahović, poreklom je iz Novog Pazara, a rođen je u Aralku pored Serdivana. Kaže da Bošnjaka ima i u Aktašu, Odžaru, Karasulu, Pamukovu, Jazluku, Kuručesmi, Čajkušli. „Devedeset je godina kako smo u Adapazaru. Imamo selo čitavo, oko 400 kuća ima i sve je Bosna, Sandžak, iz Novog Pazara. Drugog insana nemamo nikakvog u selu, samo su naši insani.“

Bosnier in der Türkei

Put prema selu Aralk, pored Serdivana


Kaže da su nakon poslednjeg rata uspostavljene čvršće veze i već je nekoliko puta bio u BiH i Sandžaku. „Ne znam, vuče nas nešto, a ne znamo... Krv nas vuče ili nas srce vuče i sad je došao vakat da se viđamo, familije da se okupe, da se nađemo, da se pazimo.“

Džavid Čokol Čulić poreklom je iz Žepča. Njegovi deda Šerif i otac Šaćir došli su 1945. godine u Tursku, a Džavid nikada nije bio u BiH. „A sin je išao lani dva puta. Iza Bajrama hoće opet da ide, hoće i majku da povede. I ja želim da idem i da vidim. Video sam na televiziji, pa hoću da vidim svojim očima kako je.“

Ne može se zaboraviti

Safet Mutlu Mujagić dobro poznaje istoriju. Njegov pradeda hadži Nurija Mujagić doselio se u Adapazar iz Bijeljine, kada je deda Ahmet imao deset godina. Otac Abdulah voleo je da posećuje i BiH, a Safet je prvi put bio 1999. godine i od tada održava veze sa familijom u Bijeljini i Sarajevu. „Bosna nam je u srcu. Nikad da se zaboravi, nikad da se pregori ne može. Bosanci su se tamo borili, a mi smo se borili sa svojim srcem. Nismo mogli ni spavati ni jesti. To nije lako.“

Ethem Ozmen Velagić poreklom je iz Janje. Njegovi su u selu Čajkušla od 1901. godine. Kaže da je njegov otac odlazio u BiH, ali on nije nikada bio u Janji. „Ja nisam išao tamo. Otac jeste. Ovde smo naučili bosanski jezik, ali sada od mladih niko ne govori.“

Bosnier in der Türkei

Ethem Ozmen Velagić pamti da su njegovi poreklom iz sela Janje kod Bijeljine

Nove generacije

Udruženje „Serdivan Bosna Sandžak“ okuplja ljude poreklom iz BiH i Sandžaka. Bisera Četin, devojački Krlić, udala se 1975. iz Sandžaka. Ima dve ćerke, sina i dvoje unučića. Ističe vrednost delovanja ovog udruženja i raduje se boljim odnosima između BiH i Turske. „Vezu koju smo, i krvnu i bratsku i odnos između naroda, stvorili, to je jedan ponos između Bosne i Turske. Kao i naša Vlada, naš narod i uzajamna pomoć između nas. To je za pohvalu.“

Lejla Šljivić iz Dubrava pored Tuzle završila je turski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Tuzli. Magistrirala je i treba da doktorira na Sakarija univerzitetu. Udata je u Adapazaru i za članove udruženja „Serdivan Bosna Sandžak“ drži kurs bosanskog jezika. Ističe da su ljudi poreklom sa Balkana, posebno iz BiH i Sandžaka, cenjeni u Turskoj i vole da pričaju o zemlji svojih predaka.

„Oni uvek osećaju neku čežnju za svojom domovinom. Uvek, kad ih sretnete na ulici, oni vam odmah počnu da pričaju kako su njihovi dedovi došli, kada su došli i pitaju da li je još uvek tako kao što oni zamišljaju, kao što su im pričali.“

Autor: Emir Musli
Odg. urednik: Nemanja Rujević