Život pod snajperima uz nargilu | Politika | DW | 15.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Život pod snajperima uz nargilu

Dogovor u Ženevi neće zaustaviti borbe na terenu, koje i dalje traju. Rat u Siriji i dalje je svakodnevica za gotovo sve građane te zemlje. Koliko je njihov život težak svetski mediji i dalje premalo znaju.

default

Život u Siriji

Zbog građanskog rata u kojem je poginulo više od 100.000 ljudi, Siriju je napustilo oko dva miliona ljudi. Oni koji nisu imali novca i mogućnosti ostali su u zemlji u nadi da će rat uskoro prestati. I tako već dve godine.

„Mi ovde nemamo nikakvih problema“, kaže Neli Najar iz Damaska. “Upravo sam se vratila s posla. Malo kasnije ćemo izaći i bilo gdje pušiti šišu”, priča Nelly s kojom smo razgovarali putem telefona. U arapskom svijetu se pušenje šiše tumači kao ritual potpunog opuštanja. Da li to znači da je u Damasku sve normalno, da nema rata, pucanja i nasilja na ulicama? Dakle ništa od onog o čemu zapadni mediji svakodnevno izveštavaju.

“Možda je zaista tako” kaže Ahmad Hissou, novinar Deutsche Wellea koji je svakodnevno, telefonom ili e-mailom, u kontaktu sa ljudima u Siriji. Veze su često u prekidu, posebno u prigradskim naseljima oko Damaska koje su pod kontrolom pobunjenika. Pored loših telefonskih veza stanovništvo je često i bez električne energije koje nema po nekoliko sati, a ponekad i dana.

Pedeset metara između različitih svetova

Ipak, Ahmad Hisou zna za sudbine mnogih ljudi iz Damaska koje su sasvim drugačije od onog o čemu govori Neli Najar. On zna priče o bombaški napadima, snajperistima, dugačkim redovima ispred pekara i praznim pijacama. Isto tako on poznaje i onu stranu o kojoj govori Najar. “To su sasvim različiti svetovi koji su jedan od drugog često udaljeni samo oko 50 metara”, kaže Hisou.

Syrien Damaskus Alltag

Damask

Martin Glasenap, aktivista humanitarne organizacije "Medico International" je nedavno boravio u Siriji i potvrđuje reči novinara DW-a: „Ukoliko živite u četvrti u kojoj je većina stanovništva uz predsednika Asada onda možete relativno mirno da živite“. Te gradske četvrti kontrolišu vladini vojnici i u njima se život normalno odvija kao u stara vremena. Javne ustanove rade, a škole i bolnice su otvorene. „Neli Najar kaže da se tu mogu kupiti i namirnice, koje su znatno poskupile. “Sve je tri puta skuplje nego ranije” kaže Najar.

Utočište u sigurnim oblastima

Bogate i dobro osigurane četvrti u Damasku ipak nisu pošteđene rata. U njih dolaze izbeglice iz ostalih delova zemlje. „Hoteli su puni“, kaže Martin Glasenap. Šest miliona od 23 miliona Sirijaca napustilo je svoje domove. Samo trećina (oko dva miliona) otišla je u inostranstvo. Četiri miliona Sirijaca pronašlo je sigurnost u relativno sigurnim zonama unutar zemlje.

Pre nekoliko dana je u susedstvo Najarove došao veliki broj ljudi koji se boje biti u blizini Asadove vlade. Bilo je to onda kada je izgledalo da će SAD svakog momenta bombardovati vladine zgrade u Damasku. U tom trenutku su i dobrostojeći građani imali sudbinu kao i ostale izbeglice. Onaj ko je u mogućnosti porodicu je već poslao u inostranstvo. Iz bogatijih četvrti je samo u Jordan pobeglo 30.000 ljudi. Nelli Najar je u razgovoru za DW rekla da je i ona pre nekoliko dana razmišljala o begu: “Bolje nam je otkako su napadi odloženi”.

Syrien Konflikt 7. August 2013

Ruševine na sve strane

Stalni strah od iznenadnih napada

“Samo nekoliko ulica dalje situacija je drugačija”, kaže Martin Glasenap: “Onaj ko živi u predgrađu, pre svega u sunijskim predgrađima u kojim se svakodnevo vode borbe, permanentno živi u opasnosti da će biti žrtva bombaškog napada ili meta snajperiste”.

Ipak u Siriji ima i područja koja su relativno mirna. Tamo se rat oseća na privrednom planu, broj nezaposlenih se povećava, a snabdevanje stanovništva je lošije. “Putevi kojim se snabdeva stanovništvo su često u prekidu. Jedan od primera jeste proizvodnja nafte u kurdskom reegionu na severistoku zemlje”, kaže Glasenap. “Naftna izvorišta su u rukama kurdske milicije. Međutim, oni ne mogu da proizvode benzin jer su glavne rafinerije u područjima na obali”, kaže Glasenap.

Policija ili regionalna policija?

Za aktivistu organizacije Mediko je malo čudno što do sada nije bilo dramatičnih poteškoća u snabdevanju stanovništva životnim namirnicama. On smatra da je jedan od razloga što su u susedstvu još uvek netaknuta područja: “Ljudi pokušavaju zajedno da otvore pekaru na primer i obezbeei sve ono što je potrebno za normalan žiot”. Međutim, i to je iz dana u dan sve teže. “Već imamo prve slučajeve u kojim je stanovništvo gladno. Međutim, društvo još uvek pokušava da bude solidarno”, kaže Glasenap.

Syrien Damaskus Alltag

Povremeno i bez struje

Situacija u kojoj se nalaze Sirijci će biti teža sve što duže budu trajale borbe. Ne samo zbog toga što privreda slabi, nego i zbog toga što ustanici sve više posustaju pod kontrolom radikalnih grupa. Oko 40 odsto od 100.000 naoružanih pobunjenika su u međuvremenu radikalni islamisti. Martin Glasenap kaže da u jednom manjem gradiću uz tursku granici u kojem živi 50.000 stanovnika, već sada postoji više od 150 naoružanih pobunjeničkih grupa. “Čak ni lokane građanske grupe ne mogu da formiraju policiju, jer radikalizovane grupe žele regionalnu policiju”, kaže Glasenap.

Autori: Klaus Jansen
Redakcija: Jakov Leon