Život na granici, u Gori | Evropa | DW | 11.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Život na granici, u Gori

Sela u Gori, delu opštine Dragaš, na krajnjem jugu Kosova sve su praznija. Nakon rata iz bezbednosnih, a sada iz ekonomskih razloga, mnogi odlaze u inostranstvo ili u zemlje bivše Jugoslavije.

Gora je planinska oblasti na samoj granici sa Albanijom i Makedonijom po kojoj su stanovnici ovog dela Kosova dobili ime. Do Orčuše, jednog od 18 sela u ovom kraju, od Dragaša se kolima i asfaltnim putem stiže za oko pola sata. Selo je zbijenog tipa, tipično za ovaj kraj. U oko150 kuća trenutno živi četrdesetak meštana. Ostali su zatvorili svoje kuće, otišli i žive na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u zemljama Zapadne Evrope.

Ispred jedne kuće, iza seoske džamije, sredovečni muškarac iz Albanije drži dva magarca I razgovara mobilnim telefonom. Čeka, kaže, da u prodavnici, koja se samo radi njih otvara, kupi neke namirnice. Dolazi žena iz Orčuše, u dimijama karakterističnim za ovaj deo Kosova, otvara prodavnicu, prilično dobro snabdevenu.

Zvono Envera Hodže

“Da nam nije ovih ljudi iz Albanije - odavno bih zatvorila prodavnicu. Kao što vidite ovde je malo ljudi. Selo se donekle popuni leti, ali to je mecec ili dva. Kasnije opet pusto. Nema nikoga, samo prazne I zatvorene kuće. Nema sa kim da popričaš. Samoća nas polako ubija “ tvrdi ova prodavačica, koja reče samo da se zove Fatima.

Nakon povlačenja vojske Jugoslavije sa Kosova srušena je karaula u Orčuši. Meštani više goranskih sela iz Albanije od tada slobodno prolaze i umesto u Kuks, preko njihovog sela, na pijacu odlaze u Dragaš. Skender Ljatifi, jedan od preostalih meštana Orčuše, tvrdi da sa njima imaju problema.

„Živeti na granici veoma je teško. Imamo svakodnevnih problema od nekih stanovnika sa albanske strane. Najviše nam se nanosi šteta po privatnim posedima: šumama, stoci, imanju. Seku drva, svakodnevni problemi. Pre rata nije bilo tako. Bila je tu vojna karaula I ovih problema nismo imali. Sa rušenjem karaule sve se promenilo“, tvrdi Ljatifi.

Njegova komšinica Dževa Ljatifi govori nešto drugačije I kaže da ona i njen suprug nemaju takvih problema.

“Greota od Boga je reći da mi neko smeta, krade ili bilo šta drugo radi. Mi takvih problema nemamo. Dobro je da je nestala ona granica pa sada možemo da vidimo svoje rođake na albanskoj strani. Ponovo se obnavljaju neke rodbinske veze. Radujem se da sam I to doživela. Znam da su živeli jako loše u doba Envera Hodže, još mi u ušima odzvanja zvono koje je svakim radnim danom zvonilo u šest sati ujutru. To je značilo da moraju svi da idu na rad u njihove tadašnje poljopriverdne zadruge. Sada je I kod njih bolja situacija I to me raduje“, kaže ova starica.

Kombijem, na magarcima i peške

Na izlazu iz sela, naspram potoka, poveća grupa žena, devojčica, mlađih I starijih muškaraca, izlazi iz kombija. Na magarce tovare namirnice, ali I daske za patos koje su kupili na pijaci u Dragašu, pošto je bio pazarni dan.

“Nama ova mogućnost da koristimo put I kombi našeg komšije iz Orčuše zaista mnogo znači. Imali smo velikih problema kada smo ranije morali da za svaku sitnicu odlazimo u 30-ak kilometara udaljeni Kuks. Sada nam je ovde odlično. Do Orčuše stignemo peške ili sa tovarnim životinjama, a onda idemo kombijem do Dragaša. Tamo prodajemo neke naše poljoprivredne proizvode, nabavljamo sve što nam treba I onda se ponovo kombijem vraćamo dovde” – kaže Aljim Osmani iz sela Orgosta u albanskom delu Gore, dodajući da je o ovome sanjao skoro 70 godina, od kada zna za sebe.

„Na ovaj način obnavljamo I neke rođačke odnose. Ponovo se upoznajemo I zaista nam je mnogo lepo. Ako se još asfaltira put do naših sela, a čuli smo da će se to biti 2016, onda će nam biti prelepo. Šteta što sam malo stariji I neću moći duže da uživam u ovim pogodnostima.”

Krade se stoka, seče šuma

Dr Sadik Idrizi, predsednik Demokratske stranke Vatan, dela bošnajčke koalicije VAKAT I bivši minister zdravlja u Vladi Kosova, svestan je ove situacije. Po njegovim rečima “zbog učestalih pljački, nezaštićena granica stvara dodatni pritisak kod građana ovog dela opštine Dragaš”.

“Krade se stoka, seče šuma, što osim ekonomskih problema, dodatno utiče na iseljavanje stanovništva. Jedini pozitivni primer te otvorene granice jeste što ima malo veće razmene robe I nešto trgovine. Naši sunarodnici iz Albanije sada su u kontaktu, sa nama na kosovskoj strani. Sve je veći broj sklopljenih brakova, što će možda sprečiti potpunu asimilaciju Gorana u Albaniji. To su pozitivni efekti na duge staze, ali u ovom trenuiku ljudi više vide ono što je negativno, a to su one česte krađe“, zaključuje Idrizi.

Ćevabdžinice i poslastičarnice

Brojnim donacijama, pre svega asfaltiranjem svih puteva u ovom kraju, pokockavanju seoskih ulica, I ostalim infarstrukturnim projektima, vlada Kosova, ali I zvaničnici opštine Dragaš, nastoje da pomognu stanovnicima Gore.

Zapošljavanje je posebna priča. Mnogi su ostali bez posla kojim su decenijama bavili I od toga izdržavali svoje familije, kada je posle rata na celom Kosovu oduzeto ili prodato više desetina ugostiteljskih objekata, najviše ćevabdžinica i poslastičarnica. I tako su ljudi krenuli u potragu za poslom I boljim životom, ...